Čovek Marjan Stihović (64) sklanjao se od sveta i svet od njega. Godinama je kao beskućnik lutao Novim Beogradom.

Beskućnike obično opisuju kao nevidljive ljude i Marjan se upravo trudio da bude nevidljiv. Noću se sklanjao među ruševine i napuštene objekte kraj Save. U mraku, tišini, među ruinama, mislio je, siguran je.

Međutim, srednjovekovna pesma o siromasima kaže: „Pred njima svako pokaže svoje lice.“

Oko jedan sat po ponoći, u utorak 20. avgusta ove godine, došao je tren kada su pred Marjanom svoje lice, ali i lice budućnosti ovog društva, pokazali jedan tinejdžer od 19 godina i dvojica maloletnika.

Pre nego što su spazili beskućnika, trojica mladića počinila su nekoliko razbojništava u tom kraju, već su se domogli nešto novca, a onda su, iz čiste obesti, napali čoveka – Marjana Stihovića.

Tukli su ga, razbili mu glavu. U nesvesti, okrvavljen, ostao je da leži na........

© Vreme