Odoše na odmor. Zaslužen, nema šta. Posle izbornog debakla, neuspeha u Nišu, izgubljenog beogradskog Starog grada, zaista je i trebalo da nam se sklone s očiju.

Od borbe protiv kopanja litijuma napraviše nacionalističko pirovanje i antizapadnjačko ludovanje.

Alal vera, majstori! Tako se bori za demokratsku Srbiju!

Nekolicina je marširala u Loznicu. Većina se ućutala. Ni reči izvinjenja građanima. Ni reč objašnjenja. Ni reč samokritike.

Moj jedini zaključak je ovaj. Njima u ovakvoj situaciji ništa ne fali. Hiljadu-dve opozicionih mesta u lokalnim skupštinama i nekoliko desetina mesta u parlamentu Srbije. Za više, izgleda, nisu ni sposobni, ni zainteresovani.

Srbija se ovog leta pretvorila u mrtvo more. U učmalu baruštinu u kojoj se svi politički činioci najbolje snalaze.

Vlast radi što joj se prohte, nastavlja svoj put u propast bez oklevanja, opozicija stoji sa strane i posmatra.

Tu i tamo slegne ramenima. Kriv je Zapad što podržava predsednika Srbije.

A nisu krivi opozicionari koji nisu u stanju da ga zauzdaju.

Tzv. opozicionari. Kriv je i narod ovdašnji što za njega glasa. Samo oni nikad i ni za šta nisu krivi. Odgovornost je proskribovan pojam u njihovom rečniku. Odgovornost i ostavka za njih ne postoje.

Mi smo ti koji ne shvataju. Njihov poraz je u stvari naša pobeda. Njihov ulazak u institucije je naš uspeh.

Njihovo sticanje privilegija je u našu korist. Zato i dalje treba da ih podržavamo. Bespogovorno i bespametno.

Nisu imali nikakav plan pre izbora. Nemaju ga ni sad.

Ne znaju šta bi hteli, ni kako do tog cilja stići. Jedino znaju da učestvuju u postojećem sistemu i prihvataju ono i onoliko koliko im vlast udeli.

Što god su probali, završilo se njihovim odustajanjem. Onomad su namerili da spreče prodaju javne imovine.

Smokvin list petooktobaraca

© Danas