Zvao se Alpo Rusi. Nalazio se na mestu šefa diplomatske misije Republike Finske u Švajcarskoj otprilike u isto vreme kad sam i sam tamo boravio. Veoma iskusan, pred sam kraj karijere, poslovično dobro obavešten, odmah se izdvajao iz sivila bernskog diplomatskog kora. Nije predstavljao veliki problem uspostaviti kontakt s njim i postepeno ga produbljivati.

Tek što je izbila prva ukrajinska kriza te 2014. Trebalo je pronaći pouzdan izvor kako bi se došlo do dragocenih obaveštenja.

Moj izbor je pao na Alpa. I to iz dva, sasvim očita, razloga. Prvo, Finska se nalazi u regionu krize i ima duge i turobne odnose s Rusijom i drugo, Finac je znao o čemu govori.

U prethodnim susretima u četiri oka, i u širim društvima, imao sam zgodnu priliku da se u to uverim.

Podsećanja radi, evo šta se u Ukrajini događalo. Godine 2013. ukrajinski parlament je velikom većinom glasova usvojio sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio je da potpiše ovaj dokument.

Izbili su masovni protesti građana na kijevskom trgu Majdan koji su, početkom 2014. doveli do smene Janukoviča. On se potom sklonio u Rusku Federaciju. Nedugo zatim, ruske vojne jedinice bez oznaka okupirale su Krimsku oblast i tzv. Donbas uvodeći svoju okupacionu vlast.

Ambasador Rusi mi je, na jednom ranijem sastanku, otkrio da je bio u Beogradu više puta u svojstvu savetnika Martija Ahtisarija (bivši finski predsednik, međunarodni pregovarač i autor plana za status Kosova) uključujući i sudbinski dolazak kod Miloševića prvih dana juna 1999. za vreme NATO bombardovanja Srbije.

Odmah se videlo da je našu situaciju dobro poznavao. I situaciju i ljude:

„Da, da, bio sam u Beogradu u........

© Danas