Pozajmih naslov od Nikolaja Černiševskog. Nisam prvi. Isto je svojevremeno učinio i izvesni Vladimir Iljič Uljanov, poznatiji pod nadimkom Lenjin.

Stvari su u Srbiji jasne kao dan. Ovo više nije demokratska zemlja. Vlast ne zavisi od slobodno iskazane volje naroda, od ravnopravnih učesnika u izbornoj utakmici i jednakih izbornih uslova za sve aktere.

U Srbiji se vlada silom na osnovu apsolutne kontrole nad državom, to jest monopolom nad fizičkom silom. U rukama vlasti upregnute su sve državne institucije: pravosuđe, policija, vojska, finansije.

U kandžama vlasti su najvidljiviji i najčitaniji mediji, milioni ljudi potčinjeni su njihovoj dobroj ili zloj volji.

Oni raspolažu našim životima. Da li će biti isplaćene plate i penzije, kome hoće, a kome neće biti isplaćene, ko će se i kako školovati i lečiti, ko će biti nevino progonjen, a ko će biti zaštićen od krivičnog gonjenja – o svemu odlučuje ovdašnja vlast.

Za izbore znamo da su puka formalnost bez suštine. Znamo da ne znače ništa i nemaju nikakvu težinu.

Ni težinu, ni značaj. Srbija je definitivno potonula u autoritarnost.

Elem, ako je tako, onda su za otpor takvom autoritarnom režimu potrebna drugačija politička sredstva.

Drugačiji metod borbe. Drugačija strategija i drugačiji mehanizam. Očigledno, opozicione stranke nisu ni dovoljne, ni dorasle, za tu borbu. Bar ne samostalno. NJihova usredsređenost na klasično političko delovanje u, i kroz, institucije nije i neće biti delotvorno.

Neće i ne može dovesti do konačnog cilja. A........

© Danas