Kratko nam je pamćenje. Veoma kratko. Zato, ove subote – jedno podsećanje.

Na početku, nekoliko bitnih fakata.

Nekadašnja tužiteljka Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Karla Del Ponte, u svojoj memoarskoj knjizi napisala je ovo:

„Kancelarija tužilaštva dobila je informaciju od službenika UNMIK-a, koju su oni dobili od pouzdanih novinara, da su tokom letnjih meseci 1999. kosovski Albanci prebacili 300 kidnapovanih ljudi s Kosova u Albaniju…

Ovi zatvorenici su prvobitno držani u šupama i drugim objektima u Kukešu i Tropoju.

Prema novinarskim izvorima ove ljude su posećivali doktori i nisu bili tučeni…

Premeštani su u druge pritvorske centre u Burelu i okolnom području, od kojih je jedan bila baraka iza žute kuće dvadeset kilometara od grada…

Jedna prostorija u ovoj žutoj kući, rekli su novinari, bila je pretvorena u improvizovanu operacionu salu gde su hirurzi vršili transplantacije organa zatvorenika.

Život u bescenje

Ovi organi su, prema izvorima, transportovani do aerodoroma Rinas u Tirani, a odatle ka hiruškim klinikama da bi bili presađivani platežnim pacijentima… Jedan od informatora svojeručno je nosio pošiljku na aerodrom…

Žrtve su zatim ponovo zatvarane u barake do momenta kad su ubijane da bi im se uzeli ostali vitalni organi. Ovako su drugi zatvorenici u barakama znali kakva ih sudbina čeka pa su, prema ovom izvoru, užasnuto molili da budu odmah ubijeni…

Implikacije su bile očigledne: imajući u vidu krajnje ozbiljnu prirodu ovih slučajeva, činjenicu da praktično nijedno telo žrtava........

© Danas