Da nije bilo pandemije, nikada ne bismo saznali da postoji Branimir Nestorović. On je deo istorije nepoznate bolesti, junak fantastične literature koga je virus doneo među nas. On je samo jedan od onih koji su radosno osvajali javni prostor masovne nesreće.

Nestorović se podsmevao virusu, tvrdeći kako je taj sićušni organizam, ma šta nosio u sebi, nemoćan u sudaru sa našom (srpskom, dakle) genetikom, čija je nadmoć u katastrofama dokazana prigodnom epikom.

Jedan od vitezova naopakog ratovanja protiv masovne bolesti bio je Predrag Kon, trudbenik koji je vrludao između vanrednog stanja, panike, i pauze u epidemiji zbog vanrednih izbora. Svojim stavovima koji su dolazili iz političke centrale a ne iz struke, Kon je unosio mnogo više konfuzije nego objašnjenja, pa je ostala zataškana nedoumica o njegovom delotvornom učešću u masovnoj tragici.

No ipak, Predrag Kon je skoro zaboravljen iako je do samog kraja (ako je kraja bilo) bio zaštitno lice pandemijske bolesti koju niko nije razumeo i čuvar ugleda Gospodara zaraze. Od njega su do danas bar mogla da se očekuju pisana........

© Peščanik