Najvažniji savremeni dramatičar koji je u svojim delima tokom više od pola veka ispisao sve naše močvare, režime i mentalitet srpskog naroda, akademik Dušan Kovačević, bio je učesnik i svedok gotovo svih protesta protiv Miloševićevog režima devedesetih godina.

– Deveti mart pamtim kao jedan od bitno važnijih datuma u novijoj istoriji iz više razloga – neki su opšti, politički, a neki su sasvim privatni – kaže Kovačević za Danas.

– Tog devetog marta kada su studenti krenuli iz Studentskog grada i kad su došli na Brankov most gde ih je zaustavila policija, iznad mosta na platou gde je onaj veliki spomenik našli smo se Borislav Mihajlović Mihiz, Bora Pekić i ja. Hteli smo da vidimo šta se događa jer su nas obavestili da su neredi i da policija silom zaustavlja studente. I onda se desio incident koji je mogao Boru Pekića da košta života – on je imao vrstu emfizema pluća i koristio je pumpicu, a na dva-tri metra od nas pala je bačena bomba suzavca, i taj otrov je Bora udahnuo, a udahnuli smo i mi.

Dobili smo strašne napade kašlja, suze, ništa nismo videli, a Bora je pao, nije mogao da diše. Uspeli smo, uz pomoć još nekih ljudi da ga unesemo u restoran u blizini „Vuka“, i uz obloge i neka „čuda“ nekako smo ga povratili. Bora je bio u kritičnom stanju, a nismo mogli da zovemo Hitnu pomoć jer su sve ulice gore bile blokirane, i to pamtim kao jedan od incidenata 9. marta, i posledice toga što se događalo – seća se Kovačević.

Dan kada je vlast na demonstrante izvela tenkove

Drugi događaj po kome pamti taj datum je generalna proba pred premijeru njegove drame „Urnebesna tragedija“ u Zvezdara teatru. Kada su čuli šta se događa na protestu, cela ekipa predstave je krenula ka Trgu republike, iako su okolne ulice bile blokirane.

– Svi ti ljudi okupljeni 9. marta, studenti, umetnici, građani, u režimskim medijima su predstavljeni „državnim nerijateljima“, kao „izdajničke sile haosa i nasilja koje su pokušale državni udar“. Ali, nisu oni tada tako nazivani, nazivani su........

© Danas