Jednu od najvažnijih i najgledanijih produkcija Regionalnog pozorišta Novi Pazar u 2023, „Bruklin i mačke u kontejnerima“ po tekstu Vide Davidović, u režiji Jelene Bogavac, naša publika imaće priliku premijerno da vidi večeras u 20h, na sceni Bitef teatra.

Ovaj komad, kako u najavi kaže rediteljka, nastao je kao pokušaj da se rekonstruiše jedno lično sećanje koje se otima, opire i potiskuje, traumatsko sećanje koje leprša po glavi jedne devojčice i ostaje neimenovano i osporeno, zaključano u jednom malom gradu u Bosni i Hercegovini – gradu koji sa sobom vuče u ekstazu i ponor istovremeno.

„Bruklin i mačke u kontejnerima“ je, kako objašnjava, ljubavna priča o silovanju, vestern o traumi za poneti, melodrama o bolu strpanom u kofer…, a na naše pitanje sa koliko se emocija jedna takva drama stavlja na scenu, i koliko se može napraviti distanca od tolike patnje junaka o kojima govori, Jelena Bogavac kaže da je njoj, naravno, „skakao stomak“ sve vreme rada na ovoj predstavi.

– Mnogo je bilo i lepo i teško, divna ekipa se okupila, proveli smo fenomenalnih mesec i po dana zajedno. Meni je prvo bio fantastičan susret s Vidom Davidović, koja je sjajna spisateljica,i istovremeno i jako dobra dramaturškinja. Mi smo, u stvari, uzele njenu dramu sa treće godine studija i od nje počele da pravimo tekst za predstavu u odnosu na novopazarski ansambl, tako da je ona praktično napisala novu dramu.

I čim se tako piše i radi onda moraš da si „triple“ uključeniji i kao pisac, i kao dramaturškinja i kao rediteljka. I onda i od glumaca imaš veći zahtev, jer za njih kreiraš kroz proces. Uspeli smo da iskreiramo vrlo zanimljiv tekst, i jakomi je drago zbog toga – kaže Bogavac.

– Ali, kako je to strašna tema, a Vida u nju kreće iz neke lične, biografske priče, onda je to sve nas uvuklo u dečje biografije koje se obrađuju u tekstu, uslovno rečeno u dečja sećanja, i kad se to desi sve je onda jako naporno, jer te srce tera.

Kako ističe Jelena Bogavac, „Bruklin i mačke u kontejnerima“ govore o toliko teškom stanju, o vrsti traume koju je verovatno svako od nas doživeo na neki način ili je bio blizu nje, a ko kaže da nije, verovatno laže.

– To je trauma koja se naročito dešava u našim društvenim okolnostima, i sa ovom dramom bili smo u poziciji da sa empatijom uđemo u nekoliko likova, i do samog izvora društvenog nasilja u pojedincu – kad treba da opravdaš nasilnike ili da opravdaš i žrtvu negde, uslovno rečeno, jer žrtvi ne treba opravdanje, ali da nađeš mehanizme kako se psihološki tretiraju takvi užasi i društveni poremećaji.

Ništa nismo lagali, ova predstava je psihiološki realizam. Glumci igraju savršeno precizno, sa „četvrtim zidom“, što znači da nemamo nikakve formalne iskorake unutar predstave, osim što........

© Danas