Evo nas ponovo zajedno, poštovani čitaoče. Ponovo ćemo se družiti svake subote. Samo na drugom mestu. Na pravom mestu, siguran sam.

Koračaćemo u korak, možda ne uvek uporedo. I ne treba. Moja je reč jedna od pet miliona. Ni vrednija, ni važnija od tuđe. Ma kako meni ne prihvatljiva. Smisao slobode je u neslaganju. Umesto hora u jedan glas – solo pevanje. Pevanje i mišljenje, rekao bi neumrli Svetozar Marković.

Radujem se našem ponovnom susretu. Nemaš pojma, poštovani čitaoče, koliko se radujem. I sanjam da se obistini ona priča o caru Trojanu i kozijim ušima. Valjda će ta svirala demokratije jednom zasvirati ovom našom Srbijom. Nada umire poslednja. Ipak nije bilo zbogom. Ipak je bilo do viđenja.

Nije se ovde ništa nabolje pokrenulo od našeg poslednjeg sastanka. I mog poslednjeg napisa. Nažalost nije. Imali smo izbore bez izbora, imamo političku krizu, nastavlja se srpsko potonuće.

I dalje su sporni bazični principi demokratije, i dalje se gazi i preinačuje volja naroda, i dalje se kritičari vlasti nazivaju pogrdnim imenima. Ko god je protivnik vladajućeg režima i njegovog prvog čoveka, najgori je čovek na kugli Zemljinoj. Ma ko bio.

Svake subote u Danasu kolumna „Pravo u oči“ Milana St. Protića

Školovan, neškolovan, poluškolovan, ma koje vere, nacije ili ličnog opredeljenja, uvek je ljudska ništarija. Slušamo to i trpimo već duže od trideset godina. Verovatno i punih osam decenija.

Unutrašnja sloboda je preduslov spoljašnje samostalnosti. Neće biti da je obratno. A upravo u tu inverziju, podmetnutu i neistinitu, nas uporno ubeđuju. „Srbija će o svojoj politici odlučivati slobodno i suvereno.

Neće nama prokleti stranci naređivati šta ćemo i kako ćemo raditi“, odjekuje sa Andrićevog venca. Čista demagogija. Podmetačina, kad moram da kažem. Jer, gore izrečeno u stvari znači: „Ja ću o svemu odlučivati slobodno i........

© Danas