Počele su Olimpijske igre i ceo svet se raspamećuje – Parizom. U pitanju je simbol, pojam, legenda, mit, ali i jedan od najpopularnijih i najlepših gradova na svetu.

Kako je takav grad uopšte moguć na kugli zemaljskoj? Jesmo li gledali ceremoniju otvaranja Igara na televizoru? Zaista gledali, a ne samo prevrtali očima zbog nekakvih gej i transrodnih osoba, hevi-metalaca i ostalih satanista?

Kada je, umesto jednog stadiona za loptanje, čitav Pariz postao golema i spektakularna pozornica za šou? Pa, uz dašak popkulturnog i nacionalnog kiča, brodovi sa olimpijskim timovima krstare Senom dok sportisti mlataraju zastavama?

A na urbanoj sceni je jedna vaskolika i neviđena prelepost. Uz kadrove katedrale Notr Dam, Trijumfalne kapije, Luvra, Versaja i neizbežnog (i veličanstvenog) Ajfelovog tornja, ali i ulica, ljudi, trgova, umetnosti, kulture i multikulturalnosti? Dakle, jesmo li vaistinu videli sve te široke avenije i bulevare, drvorede i mostove, i estetiku svih javnih i stambenih zgrada koja učini da ceo urbani prostor deluje kao neprekinuta celina i golema palata?

A opet deluje i nekako susedski ušuškano i kvartovski društveno, sa sve parkovima, trgovima i kafeima sa kroasanima i vinom na svakom ćošku?

Kako je to moguće? Jebiga, bilo je to krajnje planski, promišljeno, iako veoma grubo i vivisekcijski urađeno. I to takoreći – juče. Naime, ljudi obično ne znaju da Pariz uopšte nije izgledao ovako sve do kraja 19. veka. Od srednjeg veka bio je to jedan od najvećih i najvažnijih evropskih gradova, ali je urbanistički izgledao gotovo isto kao u tom srednjem veku.

Ubiti vrapce?

Kao još jedan poveći evropski grad sa recidivima „mračnog doba“: uskim i krivudavim ulicama, prenaseljen, zagađen i prenapučen zaraznim bolestima (i zaraznim pobunama). Šta se dogodilo zatim? Za današnji izgled Pariza pobrinuo se samo jedan čovek, izvesni Žorž-Ežen Osman (1809-1891). I čiji su građevinski radovi od 1853. naovamo izmenili srednjovekovni Pariz za neverovatnih 60 odsto.

U pitanju je nestvarna priča o viziji i misiji, rušenju i izgradnji, te politici i društvu.........

© Danas