Govoreći o šansama reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru (2022), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio sledeće: „Ja sam jedan od retkih ljudi u Srbiji koji je celog Jaspersa pročitao, to su hiljade stranica i… Ja mislim da mi možemo čak i do polufinala“.

Za one sa jeftinijim ulaznicama za Katar, „Jaspers“ nije sportista ni fudbalski stručnjak, već čuveni nemački filozof, egzistencijalista i humanista Karl Jaspers.

I sad, Vučić je golemo omašio za polufinale (reprezentacija Srbije bila je poslednja u svojoj grupi), ali je bio u pravu za golemi opus ovog filozofa.

Do svoje smrti 1969. godine, Jaspers je objavio više od trideset knjiga, iza sebe ostavio i preko 30.000 neobjavljenih stranica teksta, te ogromnu i veoma važnu pisanu korespondenciju.

Akademija nauka i umetnosti iz Hajdelberga pokrenula je osamnaestogodišnji projekat objavljivanja svih Jaspersovih dela, rukopisa i pisama u jednom izdanju – u čak 50 tomova. S tim u vezi, ni najveći štreberi i doktorandi filozofije koji pišu tezu o Jaspersu verovatno nisu pročitali „celog Jaspersa“.

Ali, bilo bi veoma korisno da je predsednik zaista pročitao bar jednu knjigu Karla Jaspersa – „Pitanje krivice“ („Die Schuldfrage“) iz 1946. godine.

Ova čuvena studija nastala je iz serije njegovih posleratnih predavanja koja se bave pitanjem nemačke krivice i odgovornosti za ratne zločine.

Izdanje na srpskom jeziku je iz ratne 1999. godine (Samizdat/FreeB92, prevela Vanja Savić).

Jaspers od 1933. otvoreno govori protiv nacizma, zbog čega je odmah otpušten sa posla profesora filozofije na Hajdelbergu.

On i njegova supruga (Jevrejka) ostaju u Nemačkoj tokom rata, uz stalnu pretnju da će biti odvedeni u koncentracioni logor.

Pomalo razočaran, Nemačku je napustio tek 1948, i do kraja života predaje filozofiju u Švajcarskoj.

Ali, pre toga, Jaspers je svojim sugrađanima, svetu, i istoriji ideja ponudio spomenuto i izuzetno delo, „Pitanje krivice“.

Jer to pitanje (p)ostaje važno i danas, pa i zbog planirane Rezolucije Ujedinjenih nacija o „Međunarodnom danu refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995.........

© Danas