Za stolom, a ne na njemu ili o Tiranskoj deklaraciji
Samo nekoliko dana od druge godišnjice početka rata u Ukrajini, u Tirani je održan samit podrške toj zemlji, a čiji domaćini su bili njen predsednik Vladimir Zelenski i premijer Albanije Edi Rama. Pored lidera Srbije i Ukrajine na samitu su učestvovali predstavnici tzv. „Kosova”, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, Albanije, Moldavije i Rumunije, kao i Oliver Varhelji, komesar Evropske unije za proširenje i susedstvo.
Drugi dan samita bio je rezervisan za razgovor o planu i konvergenciji regiona u sklopu evrointegracija, kao i uvođenju jedinstvenog tržišta. Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU, sve sa ciljem da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socioekonomsko usklađivanje. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Sasvim očekivano, mnogo više pažnje je privukao prvi dan – kada je u Tirani boravio Zelenski – i njegovi susreti s liderima pomenutih zemalja, a pre svega s „vernim prijateljom” Kijeva albanskim premijerom Edijem Ramom, s kojim je potpisao i sporazum o saradnji radi jačanja i promocije veza između Albanije i Ukrajine.
Zelenski je Ramu odlikovao i Ordenom kneza Jaroslava Mudrog prvog stepena, najvišim priznanjem koje u toj zemlji može dobiti stranac. Rama je to zaslužio „izuzetnim ličnim doprinosom i podrškom u ratu u Ukrajini i radom Albanije na podršci Kijevu”. Nije albanski premijer propustio da na zajedničkoj konferenciji još jednom ponovi da Albanija teži ulasku u EU uz – valjda duhovitu – opasku da „EU nije raj već radostan pakao”.
Susreo se Zelenski i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a hroničari su zabeležili da je to bio njihov četvrti susret od početka rata u Ukrajini, dok su se navodno proredili susreti s moskovskim zvaničnicima. Još se beleži da je zvanični Beograd glasao za više rezolucija Generalne skupštine UN u kojima se osuđuje ruski napad – ali je sankcije do sada odbijao, mada se Srbija pridružila sankcijama protiv Belorusije – koja joj je pružala pomoć u vreme NATO agresije 1999. godine.
Zelenski je javno zahvalio Beogradu na podršci suverenitetu i integritetu, humanitarnoj pomoći i prijemu ukrajinskih izbeglica. Ni Vučić nije ostao dužan i škrtario u lepim rečima, ocenjujući da je ovo bio „najotvoreniji sastanak do sada”. U „obraćanju” u kameru RTS-a, Vučić je izjavio da je s predsednikom Ukrajine govorio o teritorijalnom integritetu dveju zemalja, poštovanju povelje UN, ali i o drugim važnim temama i inicijativama za mir.
Rekao je da razume odnose prema Rusiji, ali ne može da razume negativan odnos prema Ukrajini, „jer Ukrajina nikada ništa protiv Srbije nije uradila”. „Želim da kažem svim ljudima da ni Ukrajina nije priznala nezavisno Kosovo. I da su oni naša slovenska braća, kao što su nam slovenska braća i Rusi, a mi se trudimo da imamo dobre odnose”, rekao je Vučić u Tirani.
Naravno da takvi susreti predviđaju protokolarnu ljubaznost, pa........
© Нови Стандард
visit website