Kada se saznalo da će se posle tri neuspešna pokušaja saziva Skupštine grada Beograda ići na nove gradske izbore, politička scena je uzavrela a njeni akteri počeli su da zauzimaju pozicije, grupisanje i pregrupisavanja za trku koja će po najavi predsednika Srbije biti 2. juna ove godine. Iako predstojeći izbori slove za „bitku za Beograd”, njena težina ima mnogo veći značaj u političkom „ratu za Srbiju” između vlasti i opozicije.

Analitičari uočavaju da je izvor potresa univerzalan i proističe iz dubinskog sudara dve tektonske ploče, odnosno dva pogleda na uređenje sveta – globalističkog i suverenističkog – kako to vidi sociolog Vladimir Vuletić. Što će reći da se borba vodi oko pitanja mesta i uloge nacionalne države u donošenju najvažnijih ekonomskih i političkih odluka. Konkretnije, da li svetom treba da upravljaju nacionalne snage ili globalna politička elita uz pomoć lokalnih namesnika.

Još konkretnije, u Srbiji taj sukob izbija na videlo oko dva pitanja. Prvo je vezano za odnos prema Kosovu i Metohiji – da li Beograd ima pravo i obavezu da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, ili zarad interesa uzdrmanog globalnog poretka mora da se povinuje odlukama svetskih centara moći. Drugo pitanje je da li Srbija ima pravo da određuje spoljnopolitičke prioritete u skladu sa svojim interesima ili mora da ih usaglašava sa istim tim globalnim centrima.

Tako će se i na gradskim izborima, iako se radi o specifičnim, tačnije komunalnim problemima, kampanja voditi kao da se radi o republičkim izborima, na kojima se suočavaju strategije i pitanja posebno važna za državu. Ako se tome dodaju inostrane težnje da gradski izbori u Beogradu budu ponovljeni – u kojima je bilo i agresivnih tonova (Viola fon Kramon, Mihael Rot…) – tek posle izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i njenih preporuka došlo je do odluke da se održe novi (a ne ponovljeni) izbori koji su, očigledno, svima dobrodošli.

Srpska napredna stranka (SNS) je u kampanju krenula takoreći iz „niskog starta” još od dana kada je istekao rok za konstituisanje beogradskog parlamenta, organizujući stranački skup u sportskom centru „Šumice” na kojem se, posle sastanka gradskog odbora, okupljenim naprednjacima obratio predsednik države i član SNS Aleksandar Vučić i pozvao ih da na beogradske izbore izađu u „što širem frontu”, nudeći da lista ponovo nosi njegovo ime.

Njegova je bila poslednja i kada je koalicija okupljena oko SNS – i pored tvrdnje da ima većinu od 56 ili 57 gradskih odbornika – uz pomoć dela odbornika sa liste „MI – Glas iz naroda” Branimira Nestorovića, koja se ubrzo po okončanju izbora pocepala na više frakcija, odlučila da ne treba ponavljati scenario sa gradskih izbora iz 2008. godine, kada je formirana gradska većina koja je imala legalitet – ali ne i legitimitet, jer je Socijalistička partija Srbije (SPS), na veliko iznenađenje većine svojih pristalica, tada prihvatila da uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom i tako liši........

© Нови Стандард