Ustavni sud nikako da prevaziđe dugogodišnju etiketu neefikasne, a po mnogima i instrumentalizovane institucije. Ako je to nekada bilo zbog političke blokade, nepotpunog sastava za odlučivanje, promena njegove nadležnosti, danas je to uglavnom zbog načina rada, odnosa prema tvorcima zakona, pa i samih odluka koje donosi.

Kada je Ustavni sud Srbije (USS) utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom Uredba Vlade Srbije o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar”, malo ko je bio iznenađen. Ali ne zbog permanentnog i savesnog rada ovog suda već obrnuto. Naročito je zanimljiv tajming ove odluke u odnosu na mnoge druge inicijative za ocenu ustavnosti koje čekaju na postupanje kod USS. Prostorni plan je bio preduslov za dobijanje svih daljih dozvola za rudnik a, kao što znamo, projekat „Rio Tinta” je bio u međuvremenu zaustavljen.

Godinama unazad ovaj sud svojim ponašanjem i radom stvara kontroverze i izaziva polemike u stručnoj javnosti, a onu širu dovodi u stanje zbunjenosti i nedoumica šta je u stvari ustavno, a šta neustavno?

Ovaj put je u pitanju visok stepen sumnje protivnika eksploatacije litijuma u Srbiji da je odluka USS o nesaglasnosti vladine uredbe sa Ustavom i zakonom posledica dogovora kompanije „Rio Tinto”, koja bi da sprovede taj projekat radi eksploatacije litiju, i Vlade Srbije. A kao argument se navodi da je mogućnost donošenja takve odluke Ustavnog suda nagovestio još u maju potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič, kada je rekao da kompanija „Rio Tinto” i Vlada Srbije razgovaraju o prevazilaženju pravnih problema iz prošlosti, radi nastavka projekta „Jadar”, o eksploataciji litijuma kod Loznice.

Iz presude se vidi da se radilo brzo i tajno. Jedan sudija se tako žali da je bilo premalo vremena da pogleda predmet, pa odlučuje u meri „koliko je mogao proučiti predmet”. Prosto neverovatna situacija, s obzirom na kritike da ova institucija godinama ništa ne radi na temu bitnih predmeta. Ako sudija biva iznenađen i u stisci da pogleda predmet do roka za odlučivanje, teško je oteti se utisku da se predmet na dnevnom redu našao kao rezultat tajnih kombinacija, a ne transparentnog rada.

Iz same odluke suda može se zaključiti da je inicijativu pokrenula „Rio Sava eksplorejšn” („Rio Tinto”) i da je sud doneo odluku bez pokretanja postupka i skraćenim putem. A normalna sudska procedura nalaže da neko sudu pošalje papir kojim nešto traži, sud taj papir pošalje drugoj strani koja odgovori i onda se odluka donosi na osnovu izjašnjenja obe strane.

„Saslušajmo i drugu stranu” je pravno načelo koje svi znamo i kada nismo pravnici, a u ovom postupku sud nije „saslušao” vladu nego odmah prelomio preko kolena i odlučio. Iako vlada nije bila „saslušana” u formalnom postupku, reklo bi se da nije bila u potpunosti isključena, bar neformalno. U izdvojenim mišljenjima se na........

© Нови Стандард