Ovu, 16. godišnjicu samoproglašene „nezavisnosti” u Prištini slave i likuju, kače zastave Albanije po kućama, ogradama, ulicama i sokacime, soliterima i banderama; dižu spomenike Jašariju i, za Srbe po zlu, čuvenoj američkoj sekretarki Madlen Olbrajt („albanskoj majki”), pa čak i živom Aljbinu Kurtiju… Srbi na KiM, s druge strane, žive u grču koji je sve veći i nepodnošljiviji.

Pored svakodnevne lične otimačine, maltretiranja, batinanja, paljevina, pa i ubistava, pritisak i ugrožavanje njihovog opstanka posebno je izražen kroz poteze privremenih organa vlasti u Prištini sa očiglednim ciljem etničkog čišćenja – a sve uz saglasnost i odobravanje svojih mentora sa Zapada. Jer na Kurtijevu adresu poslednjih dana stigle su brojne čestitke – iz Amerike, Nemačke, Engleske, Francuske, Albanije…

Pre samo godinu dana bilo je nezamislivo da kosovski specijalci patroliraju Severnom Mitrovicom, uz čelične prstenove specijalaca koji drže sve tačke okolo ili, kako kaže jedan izveštač sa KiM, Srbi iz Mitrovice više ni na kafu kod komšije ne mogu a da ne nalete na patrolu s dugim cevima.

Kancelarija za KiM ocenjuje da u sve nestabilnijem svetu današnjice postaje još očiglednije koliko je tzv. Kosovo bilo opasan eksperiment i ocenjuje da jednostranim proglašenjem otcepljenja Kosova i Metohije od Republike Srbije albanski separatisti „nisu dosanjali svoje velikoalbanske snove, s obzirom na to da njihova nelegalna građevina nije odmakla daleko”.

Možda se tako moglo govoriti pre godinu dana ili više, kada je tzv. Kosovo imalo mali deo atributa koji ga čine državom. Danas, njegov status čine mnogi elementi karakteristični za nezavisnu, suverenu državu, iako „Kosovo” još nije u potpunosti steklo taj status. Po mnogima, za to fali samo članstvo u UN i drugim važnim međunarodnim institucijama, jer neku zemlju čini potpuno nezavisnom – prijem u društvo drugih država.

Kosovo je od 2008. godine postalo član MMF-a, Svetske banke, FIFA i UEFA i priznaje ga oko 100 zemalja – među kojima je većina Zapada. Ipak, u tom društvu nema pet članica EU, kao i nekoliko svetskih sila poput Rusije, Kine, Brazila i Indije…

Prema Konvenciji iz Montevidea (1933) potrebna su četiri kriterijuma koje neki entitet mora kumulativno da ispuni da bi mogao da bude smatran državom. To su:

Reklo bi se da tzv. „Republika Kosovo” ima ozbiljnih probleme sa ispunjavanjem sva četiri navedena kriterijuma, iako pokušava da stvori privid da ih ima.

Najpre, deo stanovništva stalno naseljen na teritoriji na kojoj je ovaj entitet proglašen priznaje ga samo kao faktičku vlast, ali ne i kao državu po međunarodnom pravu. Iako su Srbi na KiM redovno učestvovali u izborima koje je Priština raspisivala – oni su to činili polazeći od pravne fikcije da se radi o „privremenim organima kosovske samouprave”, odnosno da učestvuju u izborima za organe vlasti pokrajine Republike Srbije. Mnogi od njih su, isto tako, uzeli i dokumenta koje je izdavala tzv. Republika Kosovo, iako se na njima Republika Srbija nigde ne pominje.

Neko će reći da je to bilo svojevrsno pokriće da lakše prihvate faktičku realnost, ali se previđa da je taj........

© Нови Стандард