Samit za budućnost u Ujednjenim nacijama održan je poslednje sedmice septembra, tokom nedelje koja je, kao i obično, u Ujedinjenim nacijama obeležena prisustvom zvaničnika na najvišem nivou. Ideja da se ovaj Samit održi potekla je od generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, a Rusija je ovu ideju prihvatila s razumevanjem, imajući u vidu da UN sve dublje tonu u krizu i da se nešto mora preduzeti po ovom pitanju.

Uprkos tome što nismo imali nikakve iluzije po pitanju čitavog procesa, ruski diplomati su iskreno i otvoreno pristupili pripremama sastanka. Zapravo je bilo nekoliko velikih UN događaja u prošlosti koji nisu uspeli da odmaknu dalje od bombastičnih proklamacija, koje su zaboravljane odmah pošto su usvajane.

Prisetimo se samo Milenijumskog samita iz 2000. godine, kada je proklamovan cilj da se „narodi sveta oslobode od pošasti rata“. Nešto više od dve godine kasnije, Sjedinjene Države bile su na čelu koalicije koja je napala Irak, zemlju koja tek treba da prevaziđe razorne posledice ovog nesmotrenog postupka, i sve to pod smešnim izgovorom i mimo mandata Saveta bezbednosti UN.

Svetski samit 2005. godine proklamovao je posvećenost uspostavljanju pravednog mira u skladu sa ciljevima i načelima Povelje UN. Ali, ova sveta i nadahnjujuća obaveza nije sprečila Vašington i njegove saveznike da osokole tadašnjeg vođu Gruzije, Mihaila Sakašvilija, da pokrene oružanu agresiju protiv naroda Južne Osetije i ruskih mirovnjaka 2008. godine. Tri godine kasnije, NATO je orkestirao vojnu intervenciju u Libiji koja je uništila njenu državnost i potkopala stabilnost susednih zemalja i Bliskog Istoka u celini.

Veliki planovi za borbu protiv siromaštva i nejednakosti usvojeni su 2015. godine na UN Samitu o održivom razvoju. Na kraju, ispostavilo se da su to bila prazna obećanja, oličena u odsustvu volje zapadnih zemalja da odustanu od svojih neokolonijalnih praksi i isisavanja bogatstava iz ostatka sveta za sopstveni račun. Jednostavan uvid u statistike nam ukazuje koliko je obećanja o finansiranju razvoja Globalnog juga i transferu tehnologija koje ne štete životnoj sredini zapravo ispunjeno.

Trenutni generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, kao i Kofi Anan i Ban Ki-Mun pre njega, izneo je predlog ove inicijative pod geslom da je potreban novi početak i resetovanje globalne saradnje. Ovo je divna ideja. Ko se ne bi složio?

Ali o kakvoj globalnoj saradnji možemo da govorimo kada je Zapad pogazio sve one stožerne vrednosti globalizacije o kojima smo slušali toliko godina. Sva ta retorika je osmišljena tako da nas ubedi da će Zapad svima obezbediti podjednak pristup dobrima moderne civilizacije. Gde je nepovredivost svojine, pretpostavka nevinosti, sloboda govora, pristup informacijama, pravična tržišna konkurencija i nepovredivost pravila?

Kako možemo govoriti o globalnoj saradnji kada su zapadne zemlje objavile rat sankcijama protiv više od polovine, ako ne već protiv većine, zemalja sveta, i kada je dolar, inače predstavljan kao sredstvo koje će služiti na dobrobit čitavog čovečanstva, postao najobičnija batina?

Trgovačka blokada Kube je na snazi već više od šezdeset godina, iako preovlađujuća većina zemalja radi na tome da se ta blokada ukloni. U nastojanju da ostvari svoj efemerni cilj i očuva dominaciju, Vašington blokira logične napore Svetske trgovinske organizacije da reši sve nesuglasice i reformiše Bretonvudske institucije, čije strukture više ne oličavaju odnos snaga u globalnoj ekonomiji i finansijama. Ponašanje Zapada u ovoj oblasti pokazuje da se Sjedinjene Države i njeni sateliti jednostavno plaše poštenog nadmetanja.

Sada smo došli do trenutka u kome Zapad želi da instrumentalizuje Ujedinjene nacije za ostvarenje sopstvenih ciljeva. Samit za budućnost nam je pokazao da je sve više pokušaja da se naruše međudržavni temelji Ujedinjenih nacija. Prekopotrebnu reformu Sekretarijata UN, gde ključne pozicije drže ili „nasleđuju“ predstavnici zapadne manjine, upravo oni ometaju.

Pošto je čak i Generalni sekretar UN počeo da govori o potrebi za resetovanjem globalne saradnje, onda bi Sekretarijat UN trebalo da zastupa ujednačavanje ideja i kompromise umesto da smišlja opravdanja za nametanje prozapadnih narativa u poduhvatima UN.

Nije kasno udahnuti novi život Ujedinjenim nacijama. Ali to se ne može ostvariti kroz zaluđujuće samite i deklaracije, već kroz vraćanje poverenja u institucije na temeljima principa Povelje koja zagovara jednakost svih suverenih zemalja. Ovo, dosad, nije slučaj.

Poverenje u UN je minirano, naročito nastojanjima Zapada da se oforme institucije podložne kontroli i ograničenjima, a kojim bi se zaobišle UN u procesu rešavanja obziljnih i, čak, sudbonosnih pitanja. Tu spadaju i regulisanje interneta i zakonski okvir za tehnologiju koja radi na bazi veštačke inteligencije. Ova pitanja mogu imati odlučujući uticaj na budućnost čovečanstva, i zato im se mora pristupiti na osnovama univerzalnosti, bez diskriminacije ili nastojanja da se ostvari jednostrana prednost.

Ovo znači da mora postojati otvorena rasprava među svim članicama Ujedinjenih nacija, a ne proces nalik ovom u okviru kog je osmišljen Pakt za budućnost – bez ijedne plenarne sednice kojoj bi prisustvovale sve zemlje i pod striktnom kontrolom zapadnih kreatora. Rezultat je u tome što se i ovaj novopečeni pakt pridružio nekropolisu lepo sročenih anglofonih deklaracija. Iako neko može reći da je to tužno, to je sudbina svih „proizvoda“ ovakvih globalnih samita.

Situacija nije ništa bolja kada se uzme u obzir ispunjavanje obaveza iz rezolucija Saveta bezbednsoti UN, koje su prema Povelji UN, obavezujući za sve države-članice. Svi smo videli sabotiranje odluka o rešavanju Kosovskog problema i Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini. Najupečatljiviji primer ostaju konsenzualne rezolucije o uspostavljanju nezavisne Države Palestine, koja bi postojala pored Izraela u miru i sigurnosti – i koje se ignorišu skoro osamdeset godina.

Nema načina da se pravdaju akti terorizma koji su se odigrali 7. oktobra 2023. protiv Izraelaca. Ipak, svako ko ima imalo saosećanja je očekivano besan zbog činjenice da se ovom tragedijom pravda kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda,........

© Нови Стандард