U danima (pre)punim istorije, i njihovim okruglim godišnjicama (četvrt veka) s fatalnim posledicama po našu nacionalnu sudbinu (februar s famoznim Račkom i Rambujeom, mart s početkom NATO agresije) spomenuto je, s razlogom, mnogo ličnosti koje su u tim događajima igrale po nas zlokobnu ulogu. Od Bila Klintona, Madlen Olbrajt, Tonija Blera do Gerharda Šredera i Joške Fišera.

Pomalo je, bez razloga, međutim, zaboravljeno ime čoveka koji je u tom košmarnom vremenu imao hrabrosti da se jeretički suprotstavi opakoj laži, koja je poslužila kao „inicijalna kapisla” (Račak) za tromesečno, nemilosrdno i razarajuće bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Zapravo Srbije i Srba. Reč je o nemačkom (brigadnom) generalu Hajncu Lokvaju (1938–2016) koji je tu drsku istinoljubivost skupo platio: dvostrukim izopštenjem i političkim anatemisanjem.

U martu 1999. godine ga je tadašnji ministar odbrane u vladi (socijaldemokratskog) kancelara Gerharda Šredera, ratni huškač Rudolf Šarping (takođe socijaldemokrata) prisilno penzionisao. Nemačka vlada ga je potom sprečila da nastavi posao, na jednom od rukovodećih položaja u Organizaciji za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS), čija bečka centrala je htela – i pokušavala – da ga, po svaku cenu, zadrži i kao civila.

Nije mu oprošteno što je javno polemisao sa dotadašnjim šefom, ministrom odbrane Šarpingom i uterivao ga u laž. I ministrova osveta je stigla. A reč je, da podsetim, o ministru koji se zaista nadmetao u ratnohuškačkoj retorici (vatrenoj pripremi javnosti za bombardovanje Srbije i prvi ulazak Nemačke u rat posle 54 godine) sa njegovim kolegom, šefom diplomatije (iz stranke Zelenih) Joškom Fišerom.

Dok je nekadašnji zakleti pacifista Fišer označavao navodno etničko čišćenje kosmetskih Albanaca kao genocid – upoređujući ga sa Aušvicom – Šarping je sumanuto „asistirao” – govorio je o (izmišljenom) koncentracionom logoru usred Prištine, na fudbalskom stadionu! Ako je vlast u Bonu uspela u Lokvajevom (drastičnom) izopštavanju, nije uspela da „disciplinuje” generala. A sve je pokušala da ga diskredituje i ućutka.

Hajnc Lokvaj je govorio otvoreno i prkosno, ono što se kosilo sa zvaničnim zapadnim (i nemačkim) NATO stavovima, gde god su ga pozivali. Na skupovima i u televizijskim emisijama. Sve dok mu i tamo nisu zalupili vrata. A onda se neposlušni general, impresivne vojničke karijere, u jesen 1999. latio pisanja knjige o „kosovskom konfliktu”, na osnovu izvornih dokumenata kojima je raspolagao OEBS.

Da, sasvim kratko, predstavimo junaka ove priče. Jedan od najpoznatijih nemačkih generala imao je doista udžbenički uspešnu karijeru. Stupio je, kao regrut, u Ratno vazduhoplovstvo 1959. godine. Ministarstvo odbrane omogućilo mu je, da u uniformi, studira ekonomiju u Kelnu. Generalštapsko obrazovanje stekao je na akademiji Bundesvera u Hamburgu.

Od........

© Нови Стандард