Želja preko 30 zemalja „Globalnog juga“ da se pridruže BRIKS , videći ga kao zastupnika svojih interesa, paralela je sa ekspanzivnim širenjem Pokreta nesvrstanih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. S druge strane, postepeno klizanje tog Pokreta (koji i danas postoji) u irelevantnost, može postati i sudbina BRIKS , posebno uzimajući u obzir faktičku nedelotvornost grupacije u prvih deceniju i po postojanja.

Međutim, ta mračna perspektiva za BRIKS daleko je od toga da bude izvesna, a ima mnogo indikacija da bi se moglo desiti suprotno. Naime, na samitu grupacije u gradu Kazanju u Rusiji krajem oktobra ove godine pojavio se prvi čovek Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, što je razumljivo imajući u vidu da BRIKS prestavlja 44 odsto populacije planete.

Činjenica da blok čini 37 odsto globalnog BDP-a po kupovnoj moći i 26 odsto svetskog BDP-a po tržišnim kursevima ukazuje na njegov potencijal da postane mnogo važniji igrač nego što je to ikada bio Varšavski pakt.

Najvažnije od svega, najveća svetska privreda mereno BDP-om po kupovnoj moći Kina je članica BRIKS (Sovjetski Savez je samo u jednoj godini dostigao 44 odsto BDP-a SAD). Ona je istovremeno ubedljivo najveća industrijska sila, a kroz nekoliko decenija Indija će, po trenutnoj dinamici, prestići SAD po BDP-u po istom parametru.

Najviše zemalja koje žele da postanu članovi ovog kluba je iz Afrike, kontinenta čija će se populacija udvostručiti do sredine veka. S druge strane, osim Rusije i Belorusije nijedna evropska država nema aspiracije ka BRIKS . Dakle, za Srbiju, kao i za većinu evropskih država, proces jačanja BRIKS-a je umnogome dešavanje bez neposrednog značaja.

Suprotno uvreženom narativu, većina članova grupacije, uključujući i one potencijalne, ne posmatra BRIKS kao antizapadni klub, već platformu koja omogućava snažniji glas za promociju njihovih političkih i ekonomskih interesa. I domaćin skupa, ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je na samitu u Kazanju da je BRIKS nezapadni, ali ne i antizapadni blok.

Ironija je da je samit BRIKS-a u Kazanju (22-24. oktobra) održan gotovo istovremeno sa (polu)godišnjim sastankom MMF-a i Svetske Banke, te da je zahtev za reformom te dve organizacije, uključujući jače predstavljanje zemalja Trećeg sveta u njima, jedna od najvažnijih tačaka u završnom komunikeu BRIKS .

I posle samita u Kazanju, BRIKS nije bliži premošćivanju razlika između svojih članica. Istina, u tom labavom bloku postoji slaganje oko koordinacije ekonomskih i diplomatskih napora oko zajedničkog cilja — kreiranja protivteže uticaju Zapada u globalnim institucijama kao što su Svetska banka, MMF, G7 ili Savet bezbednosti OUN.

Međutim, Moskva i Teheran, koji su u praktično direktnom sukobu sa Zapadom, žele ništa manje od oduzimanja hegemonskog statusa Vašingtonu, dok Peking, iako nespreman da uđe u punu ekonomsku konfrontaciju sa SAD i EU, sve više posmatra BRIKS kao geopolitički instrument u svojoj borbi za detronizaciju zapadne dominacije.

Ipak, ostale članice, od kojih su najvažnije Indija i Brazil, žele da reformišu, a ne da sruše postojeći poredak. Indikativno je da su Brazilija i Nju Delhi godinama radili iza kulisa kako bi ublažili ton Rusije u završnim deklaracijama samita (na primer, „uokvirivanje“ BRIKS-a kao kontrapunkta G-7 je izbegnuto).

Razilaženja u BRIKS nisu mala ni po pitanju proširenja grupacije. Peking se zalagao za maksimalistički pristup, želeći da bude lider jakog i brojnog bloka. Multilateralna institucija sa brojnim članstvom bi izvesno povećala kinesku moć unutar sadašnjeg globalnog poretka.

Saudijska Arabija i Iran su primer različitih interesa u okviru BRIKS , ali su njihove pozicije približene posredovanjem Pekinga 2023. godine, dok su odnosi Indije i Kine popravljeni dogovorom Sija i Modija o patroliranju duž zajedničke granice na Himalajima, posredovanjem Moskve na nedavno završenom samitu u Kazanju.

Većina aspiranata za članstvo u bloku, izuzevši Venecuelu, Kubu ili Severnu Koreju, će verovatno gledati na pristupanje BRIKS kao strategiju da se ojačaju veze sa Kinom i drugim zemljama na Globalnom jugu bez umanjivanja povezanosti sa Zapadom. Rijad, na primer, ostaje ključni saveznik Vašingtona na Bliskom istoku, iako nastoji da produbi veze sa Pekingom, što je slično poziciji većina država Latinske Amerike koje su kandidati za članstvo.

Sve ove zemlje preko BRIKS žele da prošire svoje diplomatske i ekonomske mogućnosti, odnosno da uspostave snažnije veze sa nezapadnim inicijativama i organizacijama. Važan faktor primamljivosti članstva u grupaciji je i njena neobavezujuća forma. Naime, ne postoji mogućnost nametanja odluka, što je povezano sa odsustvom lidera – iako je Kina nesumnjivo najvažnija članica grupacije – i u tom pogledu BRIKS delimično podseća na........

© Нови Стандард