U atrijumu istraživačkog zdanja Kineske akademije nauka (skraćeno KAN) u Pekingu je zid sa patentima. Na pet metara širokom i dva sprata visokom zidu postavljeno je 192 sertifikata, uredno poređanih i odmereno osvetljenih sa zadnje strane. Na nivou poda, iza somotnog užeta, stoji niz staklenih tegli u kojima se nalaze izumi koje ovi patenti štite: semenje.

KAN – najveća svetska istraživačka organizacija – i institucije širom Kine sprovode ogroman istraživački rad u oblasti biologije uzgajanja hrane. U prethodnih nekoliko godina kineski naučnici su otkrili gen koji, kada se ukloni, dovodi do povećavanja dužine i težine semena pšenice, drugi koji poboljšava sposobnost useva kao što su sirak i proso da rastu na slanom zemljištu i jedan koji može da povećava prinos kukuruza za oko deset odsto. U jesen prošle godine poljoprivrednici u Gvažou završili su drugu žetvu genetski modifikovanog džinovskog pirinča koji su razvili naučnici Kineske akademije nauka.

Kineska komunistička partija (KKP) istakla je poljoprivredna istraživanja – koja smatra ključnim za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti zemlje (OVDE) – za prioritetnu oblast naučnog rada. Tokom protekle decenije, kvalitet i kvantitet istraživanja useva, koje sprovodi Kina su znatno porasli i sada se zemlja nadaleko smatra predvodnikom na ovom naučnom polju. Prema rečima urednika prestižnog evropskog časopisa za botaniku, u nekim mesecima polovina poslatih radova dolazi iz Kine.

Uspon istraživačkog rada u Kini nije primetan samo u botanici. Ekonomist je 2019. godine ispitivao stanje naučnih istraživanja u zemlji (OVDE) i postavio pitanje da li bi Kina jednog dana mogla da postane naučna supersila. Danas je na to pitanje dat nedvosmislen potvrdan odgovor. Kineski naučnici nedavno su stekli preimućstvo prema dva merila visokokvalitetne nauke, i uspon zemlje u oblasti vrhunskih istraživanja ne pokazuje znake opadanja. Stari svetski naučni poredak, u kojem su dominirali Amerika, Evropa i Japan, bliži se kraju.

Jedan način da se izmeri kvalitet naučnih istraživanja u zemlji jeste da se prati broj visokouticajnih radova objavljenih svake godine – odnosno radova koji su najčešće citirani u delima drugih naučnika. U Americi je 2003. godine objavljivano 20 puta više ovakvih visokouticajnih radova nego u Kini, prema podacima kompanije Klarivejt koja se bavi analizom nauke (videti grafikon jedan). Do 2013. godine u Americi je objavljivano samo oko četiri puta više vrhunskih radova, a sada je (prema većini podataka koji analiziraju radove objavljene 2022. godine) Kina pretekla Ameriku i čitavu Evropsku uniju .

Metrika zasnovana na citiranosti može, razume se, da bude štelovana. Naučnici mogu da iznađu načine da povećaju broj spominjanja njihovog rada u drugim studijama, što i čine. Radna verzija istraživanja troje ekonomista, Kiu Šumin, Klaudije Štajnvender i Pjera Azulaja, ističe da kineski istraživači mnogo češće citiraju svoje sunarodnike nego što to čine zapadni istraživači sa radovima svojih sunarodnika. Ali Kina je sada vodeća u svetu i po drugim pokazateljima koji su manje podložni manipulaciji.

U vrhunskom Nejčer Indeksu, koji je napravio istoimeni izdavač, broji se doprinos člancima koji su objavljeni u jednom odabranom skupu prestižnih časopisa. Da bi bio odabran za objavljivanje, rad mora da bude odobren od panela recenzenata koji procenjuju kvalitet studije, inovativnost i mogući uticaj. Kada je indeksiranje pokrenuto 2014. godine, Kina je bila na drugom mestu, ali je njen doprinos radovima koji zadovoljavaju ove kriterijume bio manji od trećine američkog. Do 2023. godine Kina je izbila na prvu poziciju.

Prema Lajdenovom rangiranju (Leiden Ranking) obima istraživačke produkcije, sada postoji šest kineskih univerziteta ili instituta u prvih deset na svetu, i sedam prema Nejčer indeksu. To još uvek ne moraju biti opštepoznata imena na Zapadu, ali trebalo bi se navići da se sve češće čuje o Šangaj Đijao Tong, Zeđijang i Pekinškom univerzitetu zajedno sa Kembridžom, Harvardom ili ciriškim ETH-om.

„Cinghua je sada broj jedan univerzitet za nauku i tehnologiju na svetu“, kaže Sajmon Marginson, profesor višeg obrazovanja na Oksfodskom univerzitetu. „To je zapanjujuće. Oni su to postigli u jednoj generaciji“.

Danas je Kina svetski predvodnik u fizičkim naukama, hemiji, geonaukama i naukama o životnoj sredini, prema indeksu Nejčer i metrici zasnovanoj na broju citata (videti grafikon dva). Ali Amerika i Evropa i dalje imaju znatnu prednost u opštoj biologiji i u medicinskim naukama „Inženjerstvo je ultimativna kineska disciplina danas“, kaže profesor Marginson. „Mislim da je to delimično zbog vojne tehnologije a delimično zbog toga što vam je upravo to potrebno da biste razvijali državu“.

Primenjena istraživanja su kineska snaga. Kina dominira u objavljivanju radova o solarnim panelima na bazi perovskita [1], na primer, koji nagoveštavaju mogućnost daleko veće efikasnosti od konvencionalnih silicijumskih solarnih ćelija u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju. Kineski hemičari su razvili novi način da izoluju vodonik iz morske vode koristeći specijalizovanu membranu koja odvaja čistu vodu, koja dalje može da se razdeli elektrolizom. Maja 2023. godine objavljeno je da su naučnici, u saradnji sa kineskom državnom energetskom kompanijom, razvili pilot projekat plutajuće farme za izolovanje vodonika nedaleko od jugoistočne kineske obale.

Kina sada takođe registruje više patenata od bilo koje druge države, iako se mnogi od tih patenata odnose na male promene dizajna, a ne na zaista originalne inovacije. Novi razvojni pravci se uglavnom sporije šire i prihvataju u Kini nego na Zapadu. Ali njena snažna industrijska baza, udružena sa jeftinom energijom, znači da može brzo da ostvari masivnu produkciju neke fizičke inovacije, kao na primer u sferi novih materijala. „To je ono u čemu Kina zaista ima prednost u odnosu na zapadne države“, kaže Džonatan Bin, generalni direktor Materijals neksusa, britanske kompanije koja se koristi veštačkom inteligencijom da bi otkrila nove materijale.

Peking takođe demonstrira svoju naučnu moć na upadljivije načine. Ranije ovog meseca, kineska robotizovana svemirska letelica Čange........

© Нови Стандард