O mogućnosti pojedinca da pokreće istorijske tokove promišljali su brojni mislioci od antičkih pa do naših vremena. Poslednji u nizu, britanski istoričar Jan Keršo – u nauci priznat kao autor Hitlerove biografije i dvotomne istorije Evrope od 1914-2017. godine – takođe je pokušao da odgovori na ovo pitanje knjigom Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope, koja je kod nas nedavno prevedena i objavljena u izdanju Lagune.

Ovo istoriografsko delo, koje je izazvalo veliko interesovanje, zapravo predstavlja kratku istoriju Evrope u 20. veku i sastoji se od 12 studija slučajeva, odnosno 12 kratkih biografija evropskih državnika koji su, kao graditelji i uništitelji, uticali na sudbine miliona ljudi, ali na sudbinu Evrope i čitavog sveta.

Bilo da je reč o diktatorima ili demokratama, Keršo je svakom od evropskih državnika posvetio identično poglavlje. Na početku je razmatrao karakterne osobine i kontekst u kojem su im one značajno pomogle da osvoje vlast. Međutim, lične osobine bile bi beznačajne da nije bilo političkih i društvenih struktura koje su – često iz senke – omogućavale dolazak na vlast. Vladavine evropskih državnika Keršo je analizirao u glavninama svojih interpretativnih ogleda, nakon čega ih je sumirao u završnom delu – zaveštanju.

Prvi u nizu portreta posvećen je Vladimiru Iliču Lenjinu, revolucionarnom vođi koji je na ruševinama ruske imperije osnovao boljševičku državu. Autor navodi da je njegov put do vlasti bio obeležen spletom neverovatnih, slučajnih okolnosti. Njegove šanse isprva nisu bile velike, međutim, kao čovek koji je živeo za politiku – Lenjin je sa svojim boljševicima u oktobru 1917. zauzeo vlast. Zbog njegovog zaveštanja Rusiji, Evropi i čitavom svetu – uključujući stravični građanski rat, brutalnu represiju nad stanovništvom i, najvažnije, osnivanje prve komunističke države – Keršo smatra da je Lenjin „izvršio veći uticaj na istoriju nego ijedna druga ličnost njegovog doba”.

Kada je reč o Benitu Musoliniju, autor opisuje njegov put od „apsurdne, klovnovske figure” do „ikone fašizma”. Musolini je iskoristio sve slabosti italijanskog društva i postao diktator koji je želeo da stvori imperiju. Međutim, ta ga je ambicija vodila u savez, a potom i u........

© Нови Стандард