Paradoks je da je Bajdenova administracija – potpuno nevoljno – dovela do rađanja „novog sveta“. To je, naprotiv, učinila svojim grubim protivljenjem rađanju ovog sveta. Što se više zapadne elite usprotive tom procesu – putem „spasavanja cionizma“ ili „spasavanja evropske Ukrajine“ i slamanjem suprotstavljenih glasova – na bizaran način ubrzavaju stvaranje Levijatana.

Dugotrajni oproštajni zagrljaj predsednika Sija sa predsednikom Putinom nakon njihovog sastanka 16. i 17. maja bez obzira na sve zapečatio je rađanje novog sveta – čak je i Njujork tajms, uz uobičajeni narcizam, označio Sijevu srdačnost kao „prkošenje Zapadu“.

Koren nadolazezaćeg raspada proizilazi upravo iz manjkavosti koju oličava naslov Njujork tajmsa, u kojem se na nipodaštavajući način označavaju seizmičke promene kao u osnovi „anti-zapadnjaštvo“. To odražava slabovidost, nastalu otuda što ne želi da se vidi ili čuje ono što se nalazi pred samim očima: ukoliko je reč o pukom „anti-Zapadu“ – ničemu više od negacije negacije – onda bi kritika donekle bila opravdana. Ipak, ovo nije puko negiranje.

Umesto toga, zajednička izjava Kine i Rusije obima skoro osam hiljada reči evocira neke elementarne prirodne zakonitosti u skiciranju zapadne uzurpacije fundamentalnih principa čovečnosti, realnosti i poretka – što je kritika koja izluđuje kolektivni Zapad.

Dejvid Bruks, američki autor koji je skovao izraz BoBu (skraćeno od „boemska buržoazija“, Bohemian Bourgeoisie, čime se označava elita u velikim gradovima) kako bi označio uspon ideologije pobuđenosti (wokeism), sada tvrdi kako „liberalizam“ (šta god to značilo danas) „more boljke“, te kako je u povlačenju. Klasičan „liberalni“ duh vremena počiva na temeljnim opredeljenjima i moralnim obavezama koje prethode bilo kom izboru – naše obaveze prema porodici, našim zajednicama i nacijama, precima i potomcima, Bogu ili nekom skupu transcendentnih vrednosti.

Liberalizam se pokazuje kao mlak i neinspirativan, beleži Bruks; „On izbegava velika pitanja poput: zašto smo ovde? Šta je smisao svega ovoga? On neguje neke blage buržoaske vrline kao što su ljubaznost i pristojnost, ali ne, kao što Lefevr ukazuje, neke od uzvišenijih vrlina poput hrabrosti, lojalnosti, pobožnosti i samopožrtvovane ljubavi“.

Nedvosmisleno rečeno, Bruks u odvojenom napisu zagovara stav da preteranim naglašavanjem pojedinačnih izbora čist liberalizam slabi društvene veze: u potpuno liberalnom etosu, prećutno pitanje pomalja se iza svakog odnosa: da li je ta osoba dobra za mene? Svaka društvena veza postaje privremena i slučajna. Kada........

© Нови Стандард