Teror se nastavlja, poruka je na „Telegram“ mreži jednog žitelja severnog dela Kosovske Mitrovice na najnovije hapšenje četvorice Srba. „Oko ponoći, šiptarski teroristi su brutalno pretukli Srbe, a zatim ih i oteli u blizini picerije ’Mrvice’. Kako kažu očevici, maltretiranje i zapomaganje je trajalo oko deset minuta. Takođe je privedena i jedna osoba koja je snimala događaj kako bi mu se oduzeo mobilni telefon“, reči su ovog Mitrovčanina.

To je samo najnoviji u nizu divljačkih napada Kurtijeve policije na Srbe sa severa KiM. Već je teško pobrojati sve šta su činili u poslednje vreme, iako se dosledno i detaljno beleži svaki takav događaj. Bolje reći sve se pretvorilo u otvorenu okupaciju pod maskom sprovođenja zakona. Pored nedavnih nasilnih upada i zauzimanja prostorija četiri opštine, poslednjih administrativnih veza sa državom Srbijom, kako bi dodatno ugrozili bezbednost Srba na severu KiM, sprovodeći institucionalno etničko čišćenje, malo šta je ostalo da zauzmu. Ostale su škole i obdaništa…

Pa ipak, sve te događaje pokrila je jedna iznenadna informacija koju je u Prištini pre nekoliko dana izneo izaslanik EU za KiM Miroslav Lajčak, a tiče se Ohridskog sporazuma, bolje reći onog famoznog Nemačko-francuskog plana. Pismo koje je u decembru prošle godine Evropskoj uniji uputila srpska premijerka Ana Brnabić, u kom je izrazila rezerve o pitanju delova Ohridskog sporazuma, odnosno iznela crvene linije Srbije za Kosovo – povučeno je, rekao je tada u Prištini Miroslav Lajčak.

„Pismo je povučeno“, odgovorio je na direktno pitanje novinara ispred zgrade kosovske vlade. Uz to je dodao – „postoje pojedine izjave koje nisu od pomoći, ali sporazum kao takav je važeći u celini. Štaviše, sporazum je postao deo EU puta ’Kosova’ i Srbije, tako da bih rekao da je dvostruko važeći: između Srbije i ’Kosova’, i između ’Kosova’, EU i Srbije“.

U pitanju je pismo koje je srpska premijerka, u ime Vlade Srbije, donela u sedište EU, 15. decembra prošle godine, na dan tadašnjeg Samita EU – Zapadni Balkan u Briselu. Lideri Unije i Zapadnog Balkana tada su usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se, između ostalog, navodi da od Beograda i Prištine očekuju konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji odnosa.

Rezerve koje su usledile odnosile su se na sledeće: „Crvene linije su te, da bilo kakvi sporazumi o normalizaciji ne mogu podrazumevati, nikada, ni de facto, ni de jure priznanje tzv. Republike Kosovo, i da nikada ne mogu podrazumevati da mi pristanemo na članstvo tzv. Republike Kosovo u UN ili bilo kojim organizacijama u okviru UN sistema“, izjavila je tada Ana Brnabić. Ovo je pismo Priština protumačila kao odustajanje Srbije od sporazuma, optuživši Beograd više puta da ga krši, uz zahtev EU da zbog toga i reaguje.

Šest meseci kasnije........

© Нови Стандард