Evropska komisija je početkom decembra ove godine izašla sa formalnim predlogom da reparacioni zajam Ukrajini, u iznosu od 168 milijardi evra, bude finansiran osloncem na oko 210 milijardi evra Ruske centralne banke, položenih u Belgiji, a zamrznutih nakon početka „specijalne vojne operacije” Rusije u Ukrajini. Ta akcija mogla bi imati nepredvidive međunarodne posledice.

Prema ovom predlogu Evropske komisije, u okviru budućeg kredita za reparacije, 115 milijardi evra namenjeno je finansiranju potreba ukrajinske odbrambene industrije (bez obzira na tekuće mirovne pregovore SAD i Rusije), dok bi 50 milijardi evra trebalo da pokrije druge budžetske potrebe Kijeva. Uz to, 45 milijardi evra, iz okvira šireg finansijskog paketa vrednog oko 210 milijardi evra (za finansiranje Ukrajine do 2027. godine), trebalo bi biti iskorišćeno za otplatu kredita G7 Ukrajini od 2024. godine.

Sa pravnog stanovišta, korišćenje zamrznute ruske imovine predstavlja složeno pitanje i vodi se opsežna rasprava o tome da li se ta imovina, naročito glavnica, može zakonito koristiti za pomoć Ukrajini. Belgija je stavila veto na korišćenje zamrznute imovine zbog straha da bi mogla da se nađe u pravnom sporu sa Moskvom.

Takođe, postoji bojazan da bi Belgija kasnije mogla biti obavezna da vrati taj iznos ako Moskva to zatraži. Pored toga, Italija kao jedna od većih evropskih zemalja, ali i Malta i Bugarska, zatražile su od EU da potraži alternativne načine za finansiranje potreba Ukrajine, dok su Mađarska, Slovačka i Češka protiv korišćenja ruske imovine za pomoć Ukrajini.

U pismu upućenom osmog decembra ove godine predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, Poljska, Švedska, Litvanija, Estonija, Finska, Irska i Letonija navode zašto smatraju da bi EU trebalo da ostane pri svom stavu.

„To je finansijski najizvodljivije i politički najrealnije rešenje“, navodi se u pismu upućenom visokim zvaničnicima EU, a uoči predstojećih samita. Kako se navodi, pritisak baltičkih država i država Istočne Evrope na Belgiju raste, kako bi ta zemlja pristala na korišćenje zamrznute ruske imovine, a sa druge strane Belgija se protivi planu jer se boji da nema dovoljnih garancija ostalih zemalja članica EU da će bilo kakve finansijske posledice biti pravedno raspoređene.

„Snažno podržavamo predlog komisije. Nemamo vremena za gubljenje. Donošenjem odluke o zajmu za reparacije na Evropskom savetu u decembru imamo priliku da Ukrajinu stavimo u jaču poziciju da se brani i pregovara o pravednom i trajnom miru“, navodi se u zajedničkom saopštenju sedam zemalja EU. Dodaje se da se pismo ne odnosi direktno na belgijskog premijera Barta De Vevera, koji se i dalje odlučno protivi planu.

U Briselu se 18. i 19, decembra ove godine odlučivalo o jednoj od ključnih tačaka evropske politike prema ratu u Ukrajini. Na dvodnevnom samitu Evropske unije, lideri 27 država članica raspravljali su o tome kako da se obezbedi finansiranje Ukrajine u 2026. i 2027. godini, kako bi ta zemlja mogla da nastavi da se „suprotstavlja agresiji Rusije”.

Bez novog finansijskog aranžmana, Ukrajina bi već u drugom kvartalu naredne godine mogla da ostane bez sredstava za funkcionisanje države, obnovu razorene infrastrukture i nastavak odbrane, što u Briselu izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih bezbednosnih posledica po samu EU. Istovremeno, lideri EU žele da demonstriraju političku i ekonomsku snagu Unije, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je EU slaba.

Opcija o kojoj se razgovaralo jeste korišćenje ruske državne imovine zamrznute u EU kao osnove za veliki zajam Ukrajini. Reč je o oko 210 milijardi evra rezervi Centralne banke Rusije, koje su posle početka rata zamrznute u evropskim finansijskim institucijama.

Bez takve finansijske pomoći, upozoravaju evropski zvaničnici, Ukrajina bi mogla da ostane bez novca već tokom naredne godine i izgubi sposobnost da nastavi rat, što u EU budi strah od mogućeg širenja ruske agresije i ugrožavanja bezbednosti samog bloka.
EU je uoči samita bila podeljena u dva gotovo nepomirljiva tabora.

Jedan koji predvode Nemačka, nordijske i istočnoevropske zemlje, smatra da ne postoji realna alternativa korišćenju zamrznute ruske imovine. Drugi tabor, u kojem su Belgija i Italija, zagovarale su rezervnu opciju po kojoj bi svaka voljna država članica pojedinačno prikupljala sredstva na finansijskim tržištima i prosleđivala ih Ukrajini. Kritičari tog modela upozoravaju da bi on doveo do rasta već visokog javnog duga i deficita i ne bi obezbedio dugoročnu finansijsku stabilnost za Kijev.

U međuvremenu, Belgija se nije predala u nadgornjavanju sa Evropskom komisijom povodom ruskog novca na računima Evroklira u Briselu. Plan je „fundamentalno pogrešan, ugrožava tekuće mirovne pregovore”, smatra belgijski premijer Bart de Vever. On je istovremeno zahtevao da lideri svih članica EU pre decembarskog samita potpišu „pravno obavezujuće, bezuslovne, neopozive, po viđenju, zajedničke i brojne garancije” o podeli rizika otplate reparacionog zajma Ukrajini.

Zamrznuta sredstva su finansijska sredstva ili imovina kojoj vlasnik nema pristup niti može da ih koristi za transakcije ili prenose, zbog sankcija koje su uvele pojedinačne države ili međunarodni blokovi poput EU.

U slučaju Rusije, reč je i o suverenoj imovini države – gotovini, obveznicama i hartijama od vrednosti koje se nalaze u inostranstvu – ali i o privatnoj imovini sankcionisanih ruskih milijardera, uključujući jahte, vile i nekretnine. Imovina se obično zamrzava putem sankcija. Sprovođenje zamrzavanja je u nadležnosti finansijskih institucija, kao što su komercijalne banke ili centralni depozitori hartija od vrednosti , koje moraju da blokiraju transakcije i onemoguće pristup zamrznutoj imovini.

Ruska imovina je zamrznuta nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, u okviru zapadnih sankcija čiji je cilj da se Moskvi ograniče finansijski resursi i onemogući finansiranje rata.

Procene govore da je ukupno zamrznuto oko 300 milijardi evra ruske imovine, od čega se oko 210 milijardi nalazi u državama članicama EU. Ostatak sredstava je u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Kanadi, Japanu, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama.

Prema dostupnim podacima, Evroklir upravlja sa 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine – više nego bilo koja druga zapadna zemlja. To je finansijska institucija, jednom od najvećih depozitara hartija od vrednosti na svetu i protivi se zapleni ruske imovine, jer strahuje od ozbiljnih reputacionih posledica i sudskih sporova.

Iako su saveznici G7 više puta tvrdili da drže ukupno oko 300 milijardi evra imobilisanih ruskih sredstava, konkretni podaci o njihovoj raspodeli po zemljama su i dalje obavijeni tajnom. Istraživački novinari su pokušali da kontaktiraju zemlje koje se smatraju starateljima nekih od ruskih sredstava – Francusku, Nemačku, Luksemburg, Švajcarsku, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Japan i Australiju – ali su samo dve zemlje, i one koje se obično povezuju sa finansijskom diskrecijom, dale precizne odgovore.

Luksemburg je, na primer, saopštio da poseduje manje od 10 hiljada evra ruske državne imovine, iako su ranije procene Evropskog parlamenta stavljale tu cifru između 10 i 20 milijardi evra. Švajcarska je, sa druge strane, potvrdila da na svojim komercijalnim bankovnim računima drži oko osam milijardi evra sredstava Ruske centralne banke.

Druge zemlje su izbegle da odgovore na pitanje koliko ruskih sredstava zapravo poseduju. Nemačka se pozvala na „poverljivost podataka“, Japan se distancirao, pozivajući se na državnu politiku, dok Francuska nije želela da komentariše, iako je bivši ministar finansija Bruno Le Mer ranije govorio o 22,8 milijardi evra zamrznute imovine.

SAD nisu odgovorile na zahtev, ali prema izveštaju Aksiosa, u američkom bankarskom sistemu nalazi se oko 4,4 milijarde evra ruskih državnih rezervi. Velika Britanija, koja je snažno podržavala ideju korišćenja ruske imovine za obnovu Ukrajine, zakomplikovala je sliku: zvanično navodi 32,6 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava, ali ovaj iznos........

© Нови Стандард