Dok čekamo da Vuk Cvijić objasni zaplete i preokrete u slučaju Milić, ovde ćemo o manje važnim stvarima. Pričaćemo uopšteno, bez mnogo referenci, jer nam je i tema takva. Nije predsednik Demokratske stranke jedini, ali pozovimo se sad na njega, a čitalac će se lako setiti i drugih. Dakle, ne prođe mnogo a da se predsednik DS-a ne oglasi uvek o istom. Ponekad s razlogom, a ponekad bez razloga. Biće da se sad oglasio jer je više opozicionih stranka, evropski nastrojenih, najavilo zajednički izlazak na izbore, kad god ih bude, ako ih bude.

Kaže predsednik DS-a da ne treba zbunjivati glasače programima, potrebna nam je referendumska atmosfera, glasa se za ili protiv Vučića, pa spram Vučića treba da stoji samo jedan protivkandidat. Što bi možda imalo smisla da su izbori predsednički. Ali nisu. (Mada, nije isključeno da prvo idemo na predsedničke, pa posle na izbore za skupštinu, ako bude i jednih i drugih.) Ne mari predsednik DS-a za te fine nijanse, referendum pa referendum, za ili protiv, Vučić s jedne a studenti s druge strane. Ne smeta mu ni ta očigledna nesrazmera – Vučić s jedne strane, a neidentifikovani kolektiv s druge.

Dakle, nema smisla ni da su predsednički izbori, da se tako priča o njima. Ali, na stranu sad to. Logika je otprilike sledeća. Ljudi u Srbiji su glupi, lako ih je zbuniti. Ako bude više protivkandidata, možda će neko, inače opoziciono nastrojen, pomešati imena i glasati za Vučića. To da su ljudi u Srbiji glupi, pošto za gospodara imaju Vučića, ne zvuči da je sasvim bez smisla. Samo što ja verujem da nisu glupi. Ucenjeni su. Uplašeni za svoju........

© Peščanik