Kada je Kina odlučila da prihvati kapitalizam, na svim vodećim kineskim univerzitetima uvedeni su standardni zapadni udžbenici ekonomije da bi se pravilno oblikovao način na koji studenti razmišljaju o ekonomiji. „Većina mojih kolega ne veruje u marksizam“, priznao mi je profesor s jednog od najboljih kineskih ekonomskih fakulteta. „Samo neznatna manjina još ozbiljno shvata Marxa“.

Tako je bilo pre dve godine. Danas AI revolucija oživljava marksističku ekonomsku misao u Kini.

Kineski marksisti su dugo strahovali da će kapitalistički zaokret zemlje na kraju gurnuti Kinu u „rentijersku zamku“, onu u kojoj se severnoatlantske ekonomije već nalaze: simptomi su inflacija cena imovine, naglo usporavanje, stagnacija, deindustrijalizacija i društvena turbulencija. Kada konkurencija očekivano obori profitne stope u proizvodnim sektorima, za investitore koji traže što veći prinos uz što manji rizik mnogo privlačnija investicija je imovina koja donosi rentu.

Potera za rentom izaziva brz rast cena imovine i prelivanje bogatstva iz industrije u rentijerski sektor. Rentijerska zamka uništava industrijsku proizvodnju i pustoši nekada ponosne industrijske regione, poput severa Engleske i američkog srednjeg zapada.

Kina se već približila rentijerskoj zamci kolapsom građevinske kompanije Evergrande – što je bio vrh spekulativnog ledenog brega koji umalo nije potopio kinesko ekonomsko čudo. Ali lojalisti među kineskim ekspertima odbacuju takva strahovanja, uvereni da kineska država, za razliku od onih na zapadu, zna kako da usmerava investicije da izbegne rentijersku zamku. Rado govore o uspesima kao što su eksploatacija retkih minerala, zelena energija, električna vozila, ultrabrze železnice, mikročipovi i, odskora, veštačka inteligencija.

Manjina kineskih ekonomista – to su........

© Peščanik