Mi obitelj smo za vikend bili kod mog dida na Šolti. Mama i tata i dida su ujutro sidili u dvoru i pili su kavicu. Dida je srknijo guc iz ćikare i namrštijo se.

Onda je on rekao: „Ovi aparpmančić šta san ga učinija od bivše pojate, to je ništa! Kurac od ovce! Za dva ipo miseca šta ga izdajen turistima uberen šoldi taman da se mrvu pokrpan uz penziju! I ništa više od toga!“ Mama je rekla: „Al isto ti dobro dođe, čako…“ Dida je rekao: „E, al kad bi se cila kuća pustila u turistički promet, to bi bila druga priča, miki! Postala bi tvornica keša!“ Tata je rekao: „A je, takvo je vrime došlo…“ Dida je rekao: „Šta, dosta bi bilo prigradit je sa dva zida za dobit četri de luks aparpmana! To se da potegnit u par dana, neš ti posla! Plus malo opituraš, kupiš pjate i bešteke, nakeriš par slika sa brodicama na zidove i gotova priča! Jel tako, zete?“ Tata je rekao: „A je, sve učas posla…“ Dida je rekao: „Jedini malo ozbiljniji zahvat bi bija da ja umren!“

Mama i tata su zinili sa ustima. Onda je mama podviknila: „Aj ne brbotaj pizdarije, čako!“ Tata je rekao: „A je, fosilac, stvarno si malo…“ Dida je rekao: „Aj, aj, nemojte se odma žestit! Cilu zimu san o tome duma! Dok god ja živin i koristin je za svoje potribe, ova kuća je mrtvi kapital! A čin krepucnen, donosiće čisti profit! Prestaće bit dom i postaće biznis!“ Mama je rekla: „Čako, molinte ugasi se! Ne želin to slušat!“ Dida je rekao: „A zašto, ženska glavo? Pa to ti je zakon tržišta! A tržište kaže da je jedina šansa za kvalitetan život ove obitelji moja smrt!“ Mama je viknila: „Prestani! I kakvi bi mi to bija kvalitetan život bez tebe?“ Dida je rekao: „Takvi, tuko, da Robiju moš uzet nove najkice, a ne da od lani nosi probužane patike! Takvi da si moš kupit dvi-tri bluze i vešte, a ne da odaš okolo ka štraca! Takvi da ti muž uzme novo auto, a ne da nonstop krpa onu karampanu!“ Mama je u težem šoku piljila u dida. Dida je rekao: „Nemoš mišat ekonomiju i osjećaje, jebaga led! Degenski je da se zbog ljubavi prema roditelju osudiš na siromaštvo!“ Mama je dreknila: „Prestani!“

Tata je rekao: „A je, fosilac, stvarno si malo…“ Mami je kliznila suzica iz livog oka. Dida je nagnijo se prema njoj i rekao je: „Gleaj, ćerce… Pravo za reć, otkad je pokojna ti mater partila, ja ionako neman zašta bit na ovon svitu! Nije mi više nikakvi gušt! Svako jutro kad se dignen, pitan se – vot d fak iz dis? I onda si mislin, pa ne mogu ja u ovin godinama bit toliko neodgovoran da time šta nepotrebno živin upropaštavan život rođenoj ćeri i njenoj familiji!“ Mama je viknila: „Čako!“ Dida je rekao: „A nije da nisan prova rišit problem! Evo, pri niki dan san se po onoj najvećoj buri uspija popet na vrh masline! Al nikako da padnen, jebemu sveca!“

Mama je zakolutala sa očima: „Muko irudova…“ Dida je rekao: „I onda si duman – pa nisu ovi mladi krivi šta žive u usranoj zemlji! Di se sve bacilo na turizam i di si jeba ježa ako nemaš kakvu didovinu za pritvorit u par aparpmana! Di se cila cilcata ekonomija oslanja na pravovremenu smrt starih, nemoćnih i suvišnih!“ Tata je rekao: „Daj, fosilac, stvarno si malo…“ Dida je rekao: „To ti je ta razlika, zete! U Jugoslaviji si moga od svog rada pristojno živit i prehranit familiju, a u Hrvackoj moraš pristojno umrit da bi ti familija mogla preživit!“

Mama je rekla: „Tačno san znala daš okrenit spiku na Jugoslaviju! Samo san čekala!“ Dida je rekao: „Sinoć je jedan ekonomski stručnjak tumačija da je u Hrvackoj stopa gospodarskog rasta najuže vezana za stopu mortaliditeta! Al tu mladi isto moraju dat ruke! Ne mogu starci sami krčit put u blagostanje!“ Tata je pitao: „Ma di si ti čuja tog stručnjaka?“ Dida je rekao: „U Bepovoj konobi, di ću drugo! Evo, uzmi kako je Šolta procvitala u zadnju godinu dana! Normalna stvar – umra je stari Kaštelanac, umra je stari Bezić, umra je stari Radman, umra je stari Cecić… i sve je odma živnilo! Aparpman do aparpmana! Otok postaje poslovni raj!“ Tata je rekao: „A daj, fosilac, stvarno si malo…“ Dida je rekao: „Al kurac bi oni ciknili da in dica nisu pomogla! Šta, pa nijedan nije uvatija ni devet banki! Aj dobro, stari Cecić je skviknija sa devedes četri…“

Mama je raskobečila oči: „O čemu ti pričaš, jebate?“ Dida je rekao: „Evo na primjer primjera uzmi ćer od starog Kaštelanca! Ona ti je svako jutro zalivala pome i đirane, a usput bi malo poškropila i ćaću! I ovkors – đirani su procvitali, pome su narasle, a ćaća je popija upalu pluća i otega! A za tri miseca kuća od starog Kaštelanca naraste u hotel! To ti znači imat nos za biznis!“ Mama je zlamenovala se i mrmorila je: „Ujme oca, isina, iduha…“ Dida je rekao: „A da i ne spominjen Toninov slučaj!“ Mama je pitala: „Kakvi Toninov slučaj?“ Dida je rekao: „Tonino mi je reka da mu ćer za obid uvik izvadi na pijat najmasniji komad leše junetine! Računa, satraće ga holesterol! Tonino je to ubra, pa uvik pita još jedan komad! Jerbo oboje zdravo ekonomski razmišljaju! A ne ka ti!“

Mami je uletila zbunjoza: „Ka ja?! Šta ka ja?“ Dida je rekao: „Ti činiš skroz suprotno!“ Mama je pitala: „Šta suprotno, za gospu blaženu?“ Dida je rekao: „Samo moja glupa ćer može ujutro ćaći servirat gorku kavu!“ Mama je fljasnila se po čelu: „Asti iruda, zaboravila san da ti piješ sa cukron!“ Dida je rekao: „Klinac si ti zaboravila! Nego računaš, samo još fali da mi ćaća skupi šećernu bolest! Da rikne od dijabetesa i da ja postanen milijunašica! A ne, ne, rađe ću bit gladna kruva, rađe ću da mi sin ide u probužanin patikama, a da mi staro prdilo poživi još jedno dvista godina!“ Mama je usula didi kučarin cukra u ćikaru. Onda je ona zapiljila se njemu u facu. Onda je rekla: „Jarče pasu, koji si ti bolestan čovik! Ne mogu virovat da si cilo ovo debilno predavanje održa zato jerbo san ti zaboravila stavit cukar u kavu!“ Dida je rekao: „Sipni dva kučarina, ćerce! Misli na budućnost!“

Peščanik.net, 20.04.2026.

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)

Bilježnica Robija K.: Gorka kava - 20/04/2026

Njonjin tim - 18/04/2026

Janus bonus - 11/04/2026

© Peščanik