Dve godine posle stravičnog zločina u Novom Sadu, kada je na dva puta renoviranoj i otvaranoj Železničkoj stanici urušena nadstrešnica usmrtila 16 i teško povredila jednu osobu, nema izgleda da će uskoro početi suđenje po jedinoj potvrđenoj optužnici – novosadskoj. U predmetu zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić i njegova zamenica Anita Dimoski nalaze se na slobodi od januara ove godine, umesto u tzv. kućnom pritvoru kao i preostalih jedanaest okrivljenih. Niko više i ne pita šta je sa istragom koju je 1. avgusta prošle godine započelo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) protiv 14 okrivljenih među kojima su, pored imenovanih, i bivši ministar Momirović i direktor „Startinga“ Trivić, za finansijske malverzacije koje su oštetile budžet za 115 miliona dolara, tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do Kelebije. Ovu istragu od samog početka opstruišu policija i drugi državni organi, a glavni i postupajući tužioci su izloženi nezakonitim pritiscima i uvredama.

Posle sporne nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da podigne ovu optužnicu na osnovu prijave protiv dva člana komisije za tehnički prijem i menadžerke IŽS-a, koju je prethodno odbacilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, njenog potvrđivanja od strane Višeg suda u Beogradu u tri navrata i tri ukidajuća rešenja Apelacionog suda u Beogradu – za predmet Višeg suda u Beogradu sada se izgleda jedino interesuju dva člana nezavisne Anketne komisije, Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović. Oni su autori upravo objavljenog Dosijea nadstrešnica: Od koverte do groba, originalne analize celog slučaja, ali i riznice dragocenih podataka. U toj knjizi, oni konstatuju da se neki od aktera ne samo drugog nego i prvog otvaranja Železničke stanice, nalaze u aktuelnoj izbornoj kampanji koja podseća na politički okvir u kojem se odvijala i trka za otvaranje pruge. „I tada se sve podređivalo potrebi da se zaštiti slika vlasti i ostvari propagandističko-politički cilj, dok su stvarni problemi stanice rešavani fušerski i ofrlje.“

Ipak se pred dvogodišnjicu pada nadstrešnice dogodila bitna promena. Ona bi mogla da pokrene regularni rad u započetim predmetima. Građani Srbije su 25. oktobra 2026. godine masovno izašli na vanredne parlamentarne izbore i većinski rekli: NE ličnom autoritarnom režimu Aleksandra Vučića i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

To se i očekivalo, iako nije bilo izvesno. Mnogi od studenata u blokadi i aktivista građanske pobune, pa i pojedini opozicionari, na svojoj su koži prethodnih godina osetili fizičku ili manipulativnu silu, zastrašivanje, pretnje, zakonski neutemeljena lišavanja slobode i pritvore. Jedina odbrana je bila javnost i ulica. Nije se moglo sakriti da su – iz pijeteta prema stradalima i zbog nepravdi tada vladajućeg režima – odmah nakon trodnevne žalosti, građani masovno izašli na ulice već 5. novembra 2024. u Novom Sadu, na komemorativni skup i protestnu šetnju. Nakon toga više puta su se masovno okupljali i u svim drugim gradovima Srbije, posebno otkada su pripadnici i funkcioneri Srpske napredne stranke fizički napali studente koji su ćutanjem ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu odavali počast stradalima u urušavanju nadstrešnice.

Nikakvo fiktivno ispunjavanje studentskih zahteva, pre svega onog za transparentnost utvrđivanja odgovornosti za prvonovembarski zločin, nije moglo da zbuni i onemogući nezadovoljne. Rekli su glasno i jasno (tadašnjem)........

© Peščanik