Danas se navršava 20 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Obeležava se 20 meseci od smrti 16 nedužnih ljudi: najstarija žrtva bila je rođena 1947, a najmlađa 2018. Za to niko još nije odgovarao, a kako stvari stoje – i neće. Studenti u blokadi novosadskih fakulteta pozvali su na komemorativno okupljanje na mestu tragedije tačno u 11.52, gde će se održati 16 minuta ćutanja. Studenti i zborovi iz ostalih gradova pozvali su na mirna protestna i komemorativna okupljanja. Studenti iz Niša organizuju protestni skup u 20 časova. Ali ovo su samo neka vidljivija mesta artikulisane samosvesti jednog razorenog društva. Ni za većinu preostalih građana i građanki, koji nisu obuhvaćeni zonom nezavisnog medijskog informisanja ili praćenja pobunjenog društva na socijalnim mrežama, ovaj dan neće biti isti. Oni će biti upozoreni da se u njemu nešto događa samo ako budu pogledali kroz prozore svojih stanova ili kuća. Shvatiće da se ljudi kreću u tišini i okupljaju na neočekivanim mestima. Možda će i sami krenuti za njima, uprkos ratobornoj propagandi sa režimskih kanala odakle sipa radikalsko-naprednjački otrov. Čak ni oni koji su u subotu bili primorani da dođu na miting SNS-a „Srbija, jedna porodica“ neće biti spokojni, iako su na platou između Skupštine Srbije i Ćacilenda cepljeni koncentrovanom dozom propagande.

Miting naprednjaka bio je gubitnički. Radilo se zapravo o kratkoročno proširenom Ćacilendu koji je razmaknuo svoje metalne ograde namazane kolomašću i izmetom uoči 15. marta prošle godine. Ništa tako dobro ne štiti autoritarni režim kao kolomast i fekalije, jer........

© Peščanik