U Otkriću Indije Džavaharlal Nehru je napisao: „Među mnogim narodima i rasama koji su došli u dodir sa Indijcima i uticali na život i kulturu Indije, Iranci su bili najstariji i najuporniji.“ Tu istorijsku činjenicu uverljivo potvrđuje obično iskustvo. Moj deda je tečnije govorio persijski nego bilo koji drugi jezik; ja sam odrastao koristeći persijske reči u svakodnevnom govoru, jedući hranu poreklom iz Persije i slušajući muziku čije je najrasprostranjenije i najtrajnije forme – kavali i gazal – oplemenio srednjovekovni pesnik na persijskom.

Bezmalo hiljadu godina persijski je bio lingua franca Azije: koristili su ga političari i intelektualni mandarini, a bio je neophodan putnicima kakvi su bili Marko Polo i Ibn Batuta, koji su taj jezik širili u Kini. Persijski nacionalizam očuvao je duboko osećanje istorijskog kontinuiteta u raznim političkim režimima upravo zbog toga što je bio ukorenjen u dostignućima ekspanzivne i dugotrajne persijske civilizacije ili ekumene. Poezija i filozofija Firdusija, Atara, Rumija, Hafiza, Sadija, Hizamija, Ibn Sine i Nizama al-Mulka, prevedene na razne jezike, stekle su kanonski autoritet širom Azije. Vladari, bilo muslimanski, hinduistički ili budistički, usvajali su persijske ideologije državnog umeća, koje su, kao što piše Ričard Iton u knjizi Indija u doba persijskog uticaja: 1000-1765 (Richard Eaton, India in the Persianate Age: 1000-1765, 2019), u prvi plan isticale „pojam pravde i povezivale ekonomiju, moral i politiku“.

Protok ideja i ideologija ubrzao se zbog šokova i trauma zapadnog pokoravanja Azije u 19. i 20. veku. Tokom svoje posete Iranu 1932, Rabindranat Tagor, koji je odrastao slušajući oca kako recituje Hafiza, angažovao se u nastojanju te zemlje da izgradi nacionalni identitet zasnovan na preislamskom i panazijskom nasleđu. Modernista Sadek Hedajat objavio je novelu Slepa sova (Sadegh Hedayat, The Blind Owl), remek-delo iranske književnosti, u Mumbaju (tada Bombaj) 1936. godine. Mislilac i pesnik Muhamed Ikbal, elokventan na persijskom kao i mnogi Indijci njegove generacije, izvršio je veliki uticaj na iranske islamiste, pa i na Alija Hamneija, koji je koautor knjige o njemu; Gandijeva antikolonijalna borba nadahnula je Muhameda Mosadeka, prvog izabranog premijera Irana.

Ti zajednički, često koordinirani odgovori na egzistencijalni izazov zapadne moći definisali su šta znači biti Indijac ili Iranac u modernom svetu i jasno pokazali šta bi bili ideali i interesi........

© Peščanik