Šta je finansijski mehur? Trenutak kolektivne vere. Šta je slom? Trenutak gubitka vere. Veštačka inteligencija je proizvela dva ogromna mehura. Prvi je berzanski – očekuju se inicijalne javne ponude za dva vodeća igrača, OpenAI i Anthropic, uz astronomske procene tržišne kapitalizacije na oko bilion dolara po kompaniji. Takva očekivanja grade se na kreditnom mehuru koji je mnogo opasniji. Berzanski slomovi su obično više spektakularni nego razorni, mada izazivaju nagli pad vrednosti imovine. Pucanje kreditnog mehura, s druge strane, pokreće kaskade stečaja koje ugrožavaju čitav finansijski sistem.

To su dva mehura koje je stvorila kolektivna vera dovoljno snažna da dovede do mobilizacije kapitala kakva se ne pamti u istoriji kapitalizma. Američkim kapitalistima se mora priznati da znaju ponešto o tome kako se servira dobra priča – to jest, podstiče verski zanos. Ovog puta se nisu štedeli i zasuli su nas najgrandioznijim vizijama. Ali onda je priča dobila neočekivan, paradoksalan obrt: prihvatili su se zadatka da uvere čovečanstvo u zastrašujuće, gotovo egzistencijalne rizike koje njihov proizvod nosi. Šef Anthropica, Dario Amodei, usavršio je retorički manir kojim pod maskom pokajničkog tona šalje krajnje sebičnu poruku:

1) Veštačka inteligencija je izvor velike opasnosti, to je alat neviđene moći i zato morate pažljivo da me saslušate;

2) Stvorio sam čudovište, ali pošto sam to priznao savest mi je čista (ako kupite kod mene, zajedno sa smrtonosnim oružjem koje sam proizveo dobićete i zrnce moje vrline);

3) Vladari slobodnog sveta su obavešteni da naše strašno oružje nikako ne sme pasti u ruke pogrešnim ljudima – Kinezima možda? Strašno! Što se mojih ruku tiče, one su, kao što sam već rekao, čiste;

4) S obzirom na epohalni značaj našeg proizvoda, u slučaju finansijskih problema ne smete dopustiti da završimo kao oni nesrećnici iz Leman Brothersa.

To je savršena priča: odlučuje se o budućnosti čovečanstva, a tu su i zlotvori koji bi da se dokopaju našeg blaga. Priča, naravno, nije poslovni model. Ali ova priča je toliko opčinila ciljnu publiku da je počevši od 2020. godine „velikih pet“ kompanija – Microsoft, Google, Oracle, Meta i Amazon – u nju uložilo 1,9 biliona dolara. Nešto od uloženog bi sada trebalo da se vrati – ne odmah, jer profita nema na vidiku, ali svakako jednog dana, i to srazmerno investiciji. Oni koji su u početku izražavali skepticizam otpisivani su kao gunđala i mrgudi nesposobni da dožive ushićenje pred ovim čudom, da pojme najveći civilizacijski proboj našeg doba. Koliko dugo kolektivna vera u AI može podnositi plimu dokaza koji govore nešto drugo? Odgovor: veoma dugo, ali ne zauvek – naročito ako upozoravajući znaci počnu da se gomilaju, što se upravo događa. Možda smo svedoci početka erozije kolektivne vere. U trenutku kada ta erozija dostigne kritični prag, finansijska korekcija će biti brutalna onoliko koliko je prethodna pomama bila manična.

Da li procena očekivane dobiti opravdava dosadašnja kapitalna ulaganja? Od toga će zavisti sudbina mnogo ljudi: od vlasnika hiperskalirajućih data centara u oblaku i njihovih ogromnih pogona za prikupljanje, čuvanje i obradu podataka, kao što su AVS, Google, Microsoft, Oracle, Meta, do AI laboratorija koje su se obavezale na potrošnju čipova i procesorske snage uporedivog obima. Google, AVS i Microsoft su dobili obećanje Anthropica da će do 2029. godine profitirati 330 milijardi dolara. AVS, CoreWeave, Cerebras, Oracle, Microsoft i još neki imaju reč OpenAI-a da će do kraja 2030. godine zaraditi 852 milijarde dolara. Jedina svrha ovih iznosa jeste da lepo izgledaju u novinskim naslovima i da podgrevaju veru u epohalnu prirodu veštačke inteligencije. Pravni status i računica iza razmenjenih „obećanja“ krajnje su nejasni, a kreću se od obavezujućih ugovora do načelnih najava, maštarija i priča o zvezdanim horizontima.

U nekom trenutku će sve to morati da se spusti na zemlju. Kako god da se odigra sudar sa stvarnošću, u njemu će nesumnjivo biti žrtava. Ako AI laboratorije nastave da ulažu novac iz sopstvenih džepova, uprkos tome što tražnja koja drži korak s investicijama ne postoji, to se mora loše završiti. Neće valjati ni ako kapaciteti hiperskalirajućih data centara ostanu neiskorišćeni. Njihovi vlasnici su već investirali dva 2 biliona dolara i planiraju da ulože mnogo više (oko 5,3 biliona dolara u periodu 2025-30, procenjuje Goldman Sachs). Niko ne zna tačne razmere preuzetih obaveza, jer ni Anthropic ni OpenAI još nisu javno kotirane kompanije. Znamo samo brojke iz njihovih poslednjih rundi prikupljanja sredstava: 95 milijardi dolara za Anthropic u ovoj godini i 122 milijarde dolara za OpenAI, što ostavlja zjapeću rupu u finansijskoj konstrukciji. O samofinansiranju nema ni govora, jer obe kompanije trenutno posluju s ogromnim gubicima. Kao da to nije dovoljno, Jensen Huang, šef kompanije Nvidia – čovek koji isporučuje čipove od kojih zavisi čitava industrija – tvrdi da trošak od 80 do 100 milijardi dolara po gigavatu energije upućuje na zaključak da planirani data centri na kraju moraju koštati ne 5,3 biliona, kao što predviđa Goldman Sachs, već negde između 9,5 i 15 biliona. Na kraju krajeva i on mora da razmišlja kako........

© Peščanik