Sestra i ja smo zajedno pošle u prvi razred, ona srednje, ja njene bivše osnovne škole. Ja sam u novoj sredini bila prepoznata kao Verina sestra, ona u svojoj – kao sestričina Olivere Marković. To nije bila njena svesna laž već posledica nespretne šale. Umesto da na profesorkinu primedbu kako mnogo liči na čuvenu glumicu i pevačicu odgovori sa: hvala što ste najzad primetili jer se toliko trudim da ličim na nju i da kopiram njenu mimiku i gestikulaciju, Vera je samo zabacila kosu i, kroz Oliverin karakterističan smeh, rekla: kao da me je tetka rodila. I više nije bilo povlačenja, kad je videla da je profesorka ozbiljno shvatila, nije mogla da kaže: ma, zezam se, šta vam je.

Da sam rod rođeni sa tako velikom zvezdom saznala sam kad je sestrino društvo došlo na rođendansku žurku. Kako ti je tetka, pitao me je neko u jednom od retkih trenutaka pre izbacivanja iz sobe (porodična legenda kaže da su me izbacivali čas kroz vrata, čas kroz prozor ali sam........

© Peščanik