Još davne 2007. godine kada je prvi put organizovano glasanje u inostranstvu, iscrpno su pobrojani problemi s kojima se sreće naša dijaspora tokom izbora. Jedan od problema odnosio se na određivanje biračkih mesta u inostranstvu.

Aktuelna legislativa reguliše ovo pitanje, međutim analiza propisa ukazuje da su državljani Srbije koji žive u inostranstvu i žele da glasaju u zemlji u kojoj žive, diskriminisani u odnosu na one koji glasaju u Srbiji. Takođe, položaj dijaspore razlikuje se u zavisnosti od toga da li živi u zemljama u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo. Državljani Srbije koji žive u inostranstvu ne mogu da ostvare brojna izborna prava pod jednakim uslovima kao i državljani Srbije koji glasaju u Srbiji, počev od toga da nemaju mogućnost da kao birači podrže neku od izbornih lista.

Brojne pravne praznine ostavljaju široka diskreciona ovlašćenja aktera koji odlučuju o otvaranju biračkih mesta u inostranstvu. Nešto više o preprekama s kojima su suočeni državljani Srbije koji žive u inostranstvu i žele tamo da glasaju, govori nam analiza propisa ali i prakse zabeležene na parlamentarnim izborima održanim 2023. godine.

Kriterijumi na osnovu kojih se odlučuje, ko odlučuje i uslovi koje treba ispuniti da bi se otvorilo biračko mesto u inostranstvu

Prema Uputstvu o određivanju biračkih mesta (Sl. glasnik SR 91/2023), biračko mesto u inostranstvu otvara se ako za to postoji mogućnost (član 9, stav 1). To znači da je potrebno ispuniti nekoliko uslova. Jedan od uslova su propisi država od kojih neki dopuštaju otvaranje biračkih mesta i van diplomatskog predstavništva a neki ne. Drugi je postojanje diplomatskog predstavništva Srbije, jer se biračko mesto, po pravilu, određuje u objektu diplomatskog predstavništva (član 3, stav 2). Treći se odnosi na broj državljana Srbije koji su se prijavili da žele da glasaju u zemlji u kojoj žive, budući da je Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđeno da se biračko mesto otvara ako prijavu podnese najmanje 100, a najviše 2500 birača. Četvrti uslov iz Uputstva odnosi se na pristupačnost biračkog mesta (član 7).

Norme koje regulišu ova pitanja nisu imperativne – naime, biračko mesto se otvara u diplomatskom predstavništvu „ako postoji mogućnost“ i „po pravilu“ – dok propisi dopuštaju i izuzetke koji odstupaju od primarnog pravila i ostavljaju širok prostor za različita tumačenja. Posledica je nejednako postupanje prema biračima u dijaspori u odnosu na birače koji glasaju u Srbiji. Birači u državama u kojima Srbija nema diplomatsko predstavništvo su diskriminisani jer biračko pravo ne ostvaruju pod jednakim uslovima kao birači u državama u kojima postoji diplomatsko predstavništvo.

Ključno pitanje je da li biračko mesto može biti i van diplomatskog predstavništva? Na izborima 2023. godine u inostranstvu je otvoreno 81 biračko mesto. Od toga je 21 biračko mesto (25,92%) otvoreno van diplomatskog predstavništva. Republička izborna komisija koja o tome odlučuje na predlog Ministarstva za spoljne poslove (član 3, stav 2 Uputstva o određivanju biračkih mesta), koristila je prilikom odlučivanja svoja diskreciona ovlašćenja. U praksi je zabeleženo različito postupanje.

Prva grupa primera odnosi se na zemlje u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo, ali se pored toga otvaraju i biračka mesta van sedišta diplomatskog predstavništva. Tako u Crnoj Gori Srbija ima ambasadu u Podgorici i generalni konzulat u Herceg Novom, gde su otvorena biračka mesta, ali je po jedno biračko mesto otvoreno i u Sutomoru (prostorije udruženja „Kosmet“) i u Beranama (kancelarija za raseljena lica sa Kosmeta). U Bosni i Hercegovini Srbija ima ambasadu u Sarajevu i dva konzulata (Banja Luka i Mostar) a........

© Peščanik