Osećam se pomalo neprijatno zbog toga što i sam ponovo doprinosim poplavi članaka na temu veštačke inteligencije. Uglavnom sam već rekao sve što sam imao u tekstovima o tome kako digitalna komunikacija utiče na svakodnevni život u Kini, o tome kako bi Marks i neoklasični ekonomisti gledali na ulogu veštačke inteligencije i, nedavno, o mogućoj strukturi novog distopijskog društva od kog mnogi strahuju. Taj poslednji članak, zajedno s tekstovima o homoplutiji u Americi, uz priloge Nilsa Gilmana, osnova je zajedničkog članka koji ćemo uskoro objaviti u časopisu Noema.

Zašto ponovo pišem o AI? Da li imam nešto novo da kažem? Zapravo, ne. Ali želeo bih da pokušam da sistematizujem literaturu o veštačkoj inteligenciji, jer se pojavilo mnoštvo tekstova u kojima se mešaju različite teme i nabrajaju svi zamislivi efekti nove tehnologije. Takvi tekstovi nastaju kada imamo posla s važnom novom pojavom čije konture se još samo naslućuju. Bilo bi korisno uočiti kako se različiti tipovi postavljenih pitanja i literature koja ih prati razlikuju.

Prvo, tu su ekonomski i sociološki članci na temu posledica korišćenja veštačke inteligencije. Obično su to očekivani rast udela u dohotku koji će pripasti kapitalu i viškovi radne snage koju će zameniti veštačka inteligencija. AI se posmatra kao i svaka druga tehnologija koja zamenjuje radnu snagu: za datu ukupnu proizvodnju udeo koji pripada radu će se smanjiti. Za neke poslove AI će biti korisno pomagalo. Neke vrste poslova će sasvim ukinuti. Trenutno dominira tema supstitucije: programeri, prevodioci, advokatski pripravnici, taksisti, nastavnici itd. U nekim slučajevima veštačka inteligencija će unaprediti ljudske radne veštine, pa će ove donositi veći prihod. Ipak, ukupan udeo u dohotku koji pripada kapitalu najverovatnije će se uvećavati, jer će kapitalni intenzitet proizvodnje (K/L) porasti, a profitna stopa će se verovatno uvećati ili ostati nepromenjena. Svakako ne verujem........

© Peščanik