Rezultati studentskog političkog organizovanja proizveli su u najvećem delu levo-liberalne Srbije gotovo opipljivo razočaranje koje traje još od prošlogodišnjeg Vidovdanskog protestnog okupljanja. Na moju nedoumicu oko odlaska na studentske demonstracije na kojima će govoriti autentični nacionalisti i rusofili jedna prijateljica je rekla da će se pridružiti studentima jer mora da podrži one nad kojima režim sprovodi očiglednu represiju. Njenim rečima, ona će otići na protest iz principijelnih razloga, ali će tamo zapušiti uši i zatvoriti usta i oči. Nisam sebe mogao da zamislim kako u takvom jednom subliminalnom formatu učestvujem na pomenutom događaju pa nisam ni otišao. Na Peščaniku se nisam oglašavao povodom našeg društvenog vrenja, iako su me urednice ohrabrivale da to uradim; smatrao sam da bih svojim pisanjem naudio ili proevropskoj opoziciji ili predočenoj studentskoj listi (SL). Elementarna izborna kalkulacija unutar našeg političkog tržišta upućuje nas da se ne smemo odricati ni jednog ni drugog resursa.

Narasla moć i uticaj SL dovodi nas do osnovnog paradoksa sadašnjeg političkog trenutka. Naime, prevlađujuće desna orijentacija SL predstavlja istovremeno i problem i priliku. Problem zato što udaljava deo opozicionog biračkog tela od jasne evropske političke vizije, a potencijalno može da izazove i regionalnu nestabilnost. S druge strane, predstavlja priliku jer je stvorila alternativni populizam koji prvi put posle........

© Peščanik