’Ajde Kato, ’ajde zlato, da gasimo Deliblato! Amo Lale, brže Rale, i ti Žužo i ti Ružo, zovi Saru, zovi Daru… Spasavajmo Peščaru! I, dok se Kata, Lale, Jan i Žuža, Sara i Rale, Mihalj, Miloš, Gordana i ostali samoorganizuju i spasavaju kućni prag, tamo daleko, daleko od Deleblata, daleko od stihije, dima i pameti, ori se pesma-dočekuša Šopaloviću i njegovom putujućem pozorištu. Širi šatre, pali vatre, hladi pivo – mi častimo!

Glupi avgust, svaštara

Glupi avgust, svaštara

A Šopalović, s čašom u ruci, otpozdravlja, nazdravlja i samo veze: Ovde da nikne fabrika, onde vodovod, tamo put do Obrežja, onamo nov stadion, dva obdaništa, Roštiljijada, ambulanta… Ovde travka, tamo cvet. Drobnjak, jesi li zapisao? Gde........

© Danas