Dragi studenti, Dosada nisam stigao da posvetim pažnju vašem kvalitetnom i promišljenom studentskom programu. On ima snažan reformski potencijal, usmeren ka uspostavljanju vladavine prava, borbi protiv korupcije i unapređenju socioekonomskog položaja građana.

Ipak, iz ugla tranzicione pravde, primećuje se da programu fali eksplicitno suočavanje sa teškim nasleđem ratova i sistemskim kršenjima ljudskih prava. Iskustva postkonfliktnih društava širom sveta pokazuju da se politička, ekonomska i institucionalna tranzicija ne može uspešno sprovesti ukoliko društvo istovremeno ne prođe kroz proces suočavanja sa prošlošću. Neadekvatan odnos prema državnim zločinima, nereformisane službe bezbednosti i falsifikovanje istorije predstavljaju skrivene prepreke koje svaku demokratsku promenu vremenom degradiraju i vraćaju u autoritarizam.

Pojam tranzicione pravde nije poznat široj javnosti. Od početka su se mnogi koji su čitali moja pisma pitali šta to znači tranziciona pravde, područje kojim se bavim, a koje će u momentu pada režima biti najvažnija tema. Ono se bavi svime što treba da obezbedi pravdu u procesu tranzicije iz autoritarne u demokratsku vlast, od reforme policije i bezbednosnih službi do reforme pravosuđa i Ustavnog suda.

Predstavljen Studentski plan u 11 tačaka i tri celine

Predstavljen Studentski plan u 11 tačaka i tri celine

Prva tačka studentskog programa s pravom insistira na oslobađanju sudova i tužilaštva, uz inovativni predlog formiranja Specijalne tužilačke policije. Ipak, da bi se vladavina prava istinski utemeljila, ova reforma mora eksplicitno obuhvatiti specijalizovana odeljenja za ratne zločine, koja su godinama paralisana političkim uticajima. Pravo na pravdu podrazumeva krivično gonjenje onih koji su zloupotrebili državni aparat za sprovođenje masovnog nasilja.

Međutim, kao što sam pisao u prošlom pismu, ključno je da proglasite predsedničke abolicije protivustavnim i to bi trebalo i da se deklarativno unese u novi Zakon o pomilovanju, koji više neće sadržavati predsedničku ovlast abolicije od krivičnog gonjenja, a u prelaznim odredbama proglasiti takve abolicije iz prethodnog perioda nevalidnim.

Osim toga, glavna kočnica promena biće Ustavni sud. Ova zarobljena institucija na čelu sa Vladanom Petrovom, koji je komentarisao aferu nezakonitog prisluškivanja studenata pitanjem: „Ako nemate šta da krijete, zašto se brinete?“. Ova moćna institucija može da sruši svaki zakon buduće vlasti kao protivustavan i tako blokirati reforme. A........

© Danas