Kažu da u Los Anđelesu svaki konobar ima filmski scenario u džepu. Da se nađe, ako na ručak sedne kakva holivudska zverka.

Kod nas svaki građanin ima istraživanje javnog mnjenja u džepu. To jest, nema, ali je čuo za to i to istraživanje, a to je kao da ga ima. Za razliku od kalifornijskog konobara koji čeka holivudsku zverku, naš građanin ne čeka nikog neko ide među svet da obznani štosekaže saznanja.

Mi smo zemlja neobjavljenih istraživanja! Takva imaju političari, novinari i analitičari, svi što su u grupi tzv. poznavalaca prilika. Imaju ih bravari i travari, pekarke i lekarke, taksisti i kafe-kuvarice i, razume se, svaki tviteraš koji ume sve i sme sve osim da se potpiše pravim imenom na Tviteru.

Sedlanje kao figura lustracije

Sedlanje kao figura lustracije

Kod nas, vraga mu, čak i istraživači javnog mnjenja imaju samo neobjavljena istraživanja javnog mnjenja.

Cele su dvosatne emisije posvećene sukobu neobjavljenih istraživanja i merenju čije je lepše, tačnije i neobjavljenije! Kunem vam se da nisam izmislio, nego sam gledao Utisak nedelje.

U poslednjih sedam dana čuo sam od sve tako ljudi obaveštenih iz neobjavljenih istraživanja: da Vučić vodi sedam posto; da Vučić gubi sedam posto; da SPS ne prelazi cenzus; da SPS prelazi cenzus; da Evropejci ladno prelaze cenzus; da su Evropejci hteli da biju jednog majstora anketa kad im je saopštio da je cenzus za njih nedostižan kao sazvežđe Orion.

Politički stratezi kažu da su istraživanja važna da se razume narod pa da mu se politički proizvod bolje uvali, da prostite. Ali ne da ona sama postanu politika u formi drekavca – možda ne postoje, ali njima se plaše drugi. *** Bivši prvi........

© Danas