Izveštaj „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“ koji je sastavio Fiskalni savet, pored drugih problema koji su vezani za poljoprivredu, ukazao je i na brz rast cena hrane, koji rast plata prosto ne može da isprati.

Naime, 2024. godine ukupan nivo cena svih proizvoda i usluga u Srbiji činio je 60 odsto proseka Evropske unije, a bio je četiri do pet procentnih poena veći nego u Bugarskoj i Rumuniji, koje važe za ekonomski manje razvijene zemlje EU.

Kada se radi eksplicitno o cenama prehrambenih proizvoda, one su 2024. godine dostigle 96,6 odsto proseka cena u EU, a za oko četiri do pet procentnih poena više nego u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Ipak, rast plata nije pratio rast cena hrane. Kupovna snaga u Srbiji je 2024. godine došla na polovinu evropskog proseka. To je za 15 procentnih poena manje u odnosu na ekonomski najnerazvijeniju članicu EU, Bugarsku.

Kako navodi Fiskalni savet, hrana i i bezalkoholna pića čine oko 30 odsto potrošačke korpe u Srbiji što ovom trendu posebno daje socijalnu i ekonomsku težinu.

Ovo, navedeno je u izveštaju, predstavlja anomaliju kada su u pitanju zemlje u razvoju, jer prethodno navedene zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) kada su bile na sadašnjem stepenu razvoja Srbije nisu imale ovako visoke cene hrane. U nekima od njih i danas je hrana znatno jeftinija nego u Srbiji iako su primanja viša.

Šest od 10 kategorija prehrambenih proizvoda je skuplje u Srbiji od proseka EU, a skoro sve, osim žitarica i bezalkoholnih pića, su u Srbiji skuplji od proseka centralnoevropskih zemalja.

Kod nas su najskuplji ulja i masti, za 20 odsto u odnosu na prosek EU, a šećer, džemovi i slatkiši za 15 odsto. Mleko, mlečne prerađevine i jaja su za osam odsto skuplji od proseka EU.

Ostale grupe proizvoda, su ispod proseka cena EU, ali ne mnogo. Povrće je na preko 90 odsto proseka, a žitarice, voće i meso........

© Danas