Evo već deset meseci potpisnik ovih redova učestvuje u protestima, okupljanjima, šetnjama, vožnjama biciklom, ali i u bežaniji pred policijom.

Tu sam imao prilike da se srećem i ćaskam sa različitim dobronamernim svetom, pa i sa kolegama sa drugih fakulteta koje verovatno nikada ne bih sreo da je kod nas sve bilo kako treba. Čuo sam raznih priča sa raznih fakulteta sa novosadskog i beogradskog univerziteta, svaka od njih je imala svoju specifiku, ali se provlačilo i dosta toga zajedničkog.

S početka, u prvih par meseci, većina predavača i saradnika su izlazili petkom u 11:52, uključujući tu i rukovodstvo a za njima je obavezno išla i čitava ona piramida kreirana da to rukovodstvo podržava. Neki su viđani i u šetnjama, ali se broj jednog tipa učesnika naglo redukovao početkom proleća. Sa dosta fakulteta se prvo izgubila ona podržavajuća piramida, a nakon nje i prilično drugih. Nastavak nam je doneo nova iskušenja.

Nakon one, preko noći korigovane Uredbe, gde nam je isplaćivano 12.5% plate, nestalo je entuzijazma, a podrška studentima se počela topiti. Skoro se niko nije javno oglasio da mu je izostanak plate osnovni motiv za radikalan zaokret, ali krenule su sve brojnije optužbe na račun studenata.

To se uglavnom svodilo na dva osnovna argumenta, da ne kažem opravdanja:

a) podržavam studente, ali ne podržavam način borbe i

b) treba se nešto menjati pošto ovo više ne daje željene rezultate.

No o tome ću malo kasnije. Ozbiljan prelom je nastupio početkom leta, kada su gotovo svi fakulteti, jedan po jedan izglasali nastavak nastave. Kod nekih je kolektiva to bilo ubedljivo, u nekima su čak protivnici činili tanku većinu, ali na kraju se svelo na isto: krenuli smo da glumimo normalnost koju je vlast od nas zahtevala, žrtvujući tom prilikom kvalitet.

Da se ne lažemo, to što je neko parkirao nekakav materijal sa predavanja na sajt ili održavao nastavu veb kameri svoga lap-topa sigurno se ne može meriti sa klasičnim predavanjima. No, desilo se. Bilo je tu malo natezanja oko termina vežbi i ispita, no na kraju se i to ispeglalo – odglumili smo školsku godinu čime je konačno dokazano da studenske blokade ni ogrebale nisu ni našu vlast niti naš stameni sistem.

Da nesreća bude i gora, one kolege koje su se svrstale uz studente su krenule polako da iznose zamerke. To se u dobroj meri svodilo na ono “ja bih to drugačije“ ili “što mene onomad nisu poslušali“ i slične komentare u kojima se iskazivalo nezadovoljstvo nekim tekućim studentskim odlukama. Polako smo po društvenim mrežama krenuli da se nadgornjavamo i glođemo sve sitnije i sitnije teme, da bi oni motivi koji su pokrenuli studentski bunt nekako nestali iza horizonta.

Od blokada fakulteta do političkog zemljotresa: Kako je “zombi” generacija saterala vlast u ćošak

Da li je to bila namera vlasti ili smo se i sami malo izgubili zbog dugog trajanja protesta, teško mi je da zaključim. No u svakom slučaju, vredi da se podsetimo: povod za bunt........

© Danas