U Budimpešti se od 9. do 15. avgusta, 32. put po redu održava Sziget festival.

Postoji ta određena vrsta ljudi koja više od ležanja na plaži ili šetnje netaknutom prirodom, u danima kad po zakonu ima onih svojih 10 do 20 dana odmora, voli da se okupi u masi ljudi, prašinčini, prepunoj možda i ne tako simpatičnih ljudi u raznim agregatnim stanjima prouzrokovanim određenim dozvoljenim, ali i nedozvoljenim supstancama, dok svira jako glasna muzika različitih muzičkih pravaca.

Tu ne mislim na osobe koje leže u Kovinu, Toponici i drugim „popularnim“ ustanovama za lečenje živaca, već na one koji vole da obilaze muzičke festivale, kako širom države, tako i u Evropi.

Verovatno prva stanica kad izgustirate ili samo posetite sve ove naše male, srednje i velike festivale jeste put ka Budimpešti, da vidite, osetite i budete deo Sziget festivala, kilometrima verovatno najbližeg velikog evropskog festivala, gde se od 1993. godine skupljaju kako mladi, tako i stariji, da slušaju najveće rok, pop i druge svetske zvezde. To kad kažemo najveće, to i zaista mislimo, jer za ovih 32 godine na Obudai ostrvu (2 godine je pauzirao zbog korone) u centru Budimpešte svirali su i Prins, i Radiohead, Ejmi Vajnhaus i mnogi, mnogi drugi.

Kako se muzika menjala, menjao se i festival. Danas je line-up, kao i u ostatku Evrope, okrenut malo više ka pop i elektronskom sadržaju, ali i ljubitelji rokenrola mogu da pronađu način da se zabave. Ono što je posebno za ovaj festival jeste da, pored mnogih regularno zabranjenih stvari za festivale, poput zabrane na oružje i narkotike, što mu, jelte, dođe normalno, zabranjen je i ejdžizam, pa tako pored klinaca u svojim ranim dvadesetim često srećete i ljude u 40-im i 50-im kojima je ovo ko zna koje izdanje festivala, koji su tu da se provedu, i ako prate šta se dešava novo na sceni svetske pop muzike, ili samo ako čekaju neke svoje stare favorite.

Festival je vratio tu svoju staru foru koju je ranije gajio, gde kao traje pet dana, ALI, veliko ali, ima svoj minus prvi i nulti dan, nakon čega počinju tih klasičnih pet dana, tako da, kao i nekad ranije, festival traje punu sedmicu, što na prvi pogled deluje predugo, ali kad jednom osetite i budete sedam dana na ostrvu, shvatite da je to normalna brojka zarad svega onog što možete tamo da vidite i radite.

Jer to nije samo muzički festival, imate ili ste barem imali i operu, cirkus, limanrijum, mogućnost da učestvujete u raznoraznim zezanjima i konceptualnim umetnostima, ili da samo bauljate velikom površinom ostrva pored Dunava upoznajući ljude širom sveta. Kad smo kod Dunava, postojala je ove godine opasnost da ljudi mogu da prepešače sa kopna na ostrvo s obzirom na strahovito........

© Danas