Moj prvi dodir sa politikom, a da toga nisam ni bio svestan, bila je lekcija iz istorije: „Mi, deco, živimo u državi koja se po svom geografskom položaju nalazi na raskrsnici svetskih puteva…“ Tada sam to shvatao na dečački način – vedro i optimistično. Početak devedesetih raspršio je te dečačke snove na hiljadu komadića.

Kako je vreme prolazilo, a nizali se događaji, snovi o povratku bezbrižnog časa istorije bivali su sve dalji. Čas istorije i dalje traje, predavač je neko drugi, a ni ja više nisam dete.

Nije tajna da se u našoj državi, odnosno u onome što je od nje ostalo, prepliću strani uticaji. Prepliću se uticaji i velikih i malih. I njihovih „satelita“. I svako vuče na svoju stranu. U glavi mi je slika lešine koju razvlače i lavovi i hijene i lešinari… Tako to sada vidim.

Nije tajna ni da je najlakše biti „diplomata“ ovde, kod nas, na Balkanu. Za sve se pitaju. O svemu odlučuju. Ulicama bezbrižno šetaju. Ne osvrću se. Više i ne kriju šta i sa kim rade. Izmenili su........

© Danas