Sama po sebi, predložena Rezolucija trojice američkih kongresmena o podršci članstvu Kosova u NATO malo znači. Ona je u suštini samo iznošenje mišljenja Predstavničkog doma. Pitanje je koliko će se dodatnih kongresmena prijaviti kao kosponzori i da li će proći kroz Odbor za spoljne poslove – kaže za Danas DŽim DŽatras, američki politički analitičar, bivši diplomata i savetnik za spoljnu politiku, lobista firme „Vanebl“.

Ipak, pojavljivanje ovog dokumenta nekoliko nedelja posle odluke Skupštine Kosova da odobri slanje pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga u Gazu, čiji pokrovitelji u Vašingtonu još ne znaju da li će biti u izvidnici ili će raditi na eliminaciji Hamasa, kao i kosovsko članstvo u Odboru na mir američkog predsednika Donalda Trampa, otvara više pitanja. Suštinsko – da je to uvod u diplomatsku izolaciju koju je sredinom marta najavio Edvard P- DŽozef, stručnjak za Balkan i bivši visoki zvaničnik misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Prištini, ili novi pritisak na zvanični Beograd da uđe u NATO, što je glavna drama srpsko-američkih odnosa.

Jedna od dilema jeste i da li bezuslovnoj saradnji Prištine sa Vašigtonom vlasti u ostatku Srbije mogu da pariraju aranžmanima sa Izraelom, nedavno podignuti na nivo „strateškog partnerstva“, uključujući i naoružanje koje Beograd šalje i u Ukrajinu? Kakav je trebalo da bude odgovor Beograda na akcije u američkom Kongresu, kojima se krši Rezolicija 1244 SB UN?

– Verovatno nije potpuna slučajnost što se rezolucija pojavila posle odluke Prištine o slanje pripadnika KBS u Gazu i članstvo Kosova u Trampovom mirovnom komitetu. Prištinski režim i njihovi prijatelji u Vašingtonu mogli bi da u tome vide malu priliku da Trampu daju očajnički potrebnu „pobedu“ negde – bilo gde – u svetlu katastrofe koju je izazvao u ratu sa Iranom i nastavku rata u Ukrajini – smatra Džim Džatras.

Rok do koga kosovske partije mogu da se prijave za izbore je 7. maj

Rok do koga kosovske partije mogu da se prijave za izbore je 7. maj

On procenjuje da zvanični Beograd, trgovinom oružjem sa Izraelom i slanjem naoružanja u Ukrajini, „ne može da se takmiči sa Prištinom u borbi za podršku Vašingtona bilo da je u pitanju republikanska ili demokratska administracija“.

– Bez obzira na to koja stranka drži većinu u Kongresu, američki establišment je odlučan da održi američku težnju ka globalnoj hegemoniji, uključujući dominaciju nad Evropom putem NATO-a i njegove konkubine, Evropske unije. Dok Beograd može da pokuša da ostvari male povremene dobitke, na „široj slici“ Srbija će uvek biti pretpostavljeni protivnik, kao Rusija i Kina, koje se istaknuto nalaze u ovoj rezoluciji, osim ako ne dođe do potpune predaje suvereniteta Vašingtonu. Zato su pritisci na Beograd konstanta američke politike. Ova rezolucija je samo nova tačka pritiska koja gura u........

© Danas