Postoje brojni navodi o malverzacijama i zloupotrebama u organizaciji glasanja u dijaspori. Prijave za glasanje se vrše manuelno tj. transparentno putem običnog emaila, što otežava prijem i stvara potencijalne greške pri obradi: često odlaze u spam, a emailovi za prijavu se menjaju. Nedovoljno uključivanje birača iz inostranstva u kontrolu procesa stvara sumnju u regularnost izbora.

Naši građani u rasejanju, kao što je poznato, svake godine upućuju više novca u maticu nego što je visina stranih direktnih ulaganja u Srbiji. Samo ova činjenica, pored mnogih drugih, dovoljan je razlog da naši građani u inostranstvu budu što više uključeni u izbore onih koji će u krajnjem vidu odlučivati o novcu koji oni nesebično šalju svojim porodicama.

Uz nepostojanje „pasivnog biračkog prava“ – tj. činjenicu da Srbija nema poslanike iz dijaspore u parlamentu – svedoci smo mnogih problema i sa „aktivnim biračkim pravom“, tj. ostvarivanjem ustavnog prava ljudi u dijaspori da se glasa – od neregularnosti u biračkom spisku, preko kratkih rokova za prijavu, do nedostatka transparentnosti i kontrole izbornog procesa. Brojne su teme i problemi usled kojih ustavno pravo glasa naših ljudi u dijaspori ostaje često samo formalno, ali u praksi se ne ostvaruje.

U tekućoj predizbornoj kampanji za vanredne parlamentarne izbore, svedoci smo da je odaziv naših ljudi u rasejanju nezapamćenih razmera. To je vrlo važan i pozitivan trend koji treba pozdraviti jer se tako osigurava ne samo pravo glasa i jednak status ljudi u inostranstvu sa ljudima iz matice, već nagoveštava da je veliki broj ljudi u rasejanju politički osetljiv i visoko svestan značaja predstojećih izbora koji su važni za povratak demokratskih procesa i oslobađanje zarobljenih državnih institucija, a i u krajnjem vidu i za budućnost Srbije.

Srbija ima 6,5 miliona birača. Na izborima 2023. godine prijavljeno je 39.270 glasača iz inostranstva, od kojih je glasala 31.552 osoba. Provera upisanosti u birački spisak, prijava mesta boravka i prijava za samo glasanje je izuzetno zahtevna birokratska operacija, koju prosečan ili stariji građanin naše države može vrlo teško da isprati. Uz to, ne postoji mogućnost elektronskog glasanja ili glasanja poštom.

Ustavno pravo i realnost dijaspore

Ustav Republike Srbije garantuje svim državljanima pravo da biraju i budu birani, bez obzira na mesto prebivališta. Pod „Zaštitom državljana i Srba u inostranstvu“, član 13, Ustav nalaže da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.“

Međutim, u praksi, dijaspora se suočava sa administrativnim i logističkim barijerama koje to pravo čine teško ostvarivim.

Ključni problemi koji otvaraju prostor za manipulacije i uskraćivanje prava glasa.

1. Neregularnosti u biračkom spisku – ovi izazovi se tiču naših ljudi u rasejanju i naših ljudi u matici.

Građani prijavljeni u inostranstvu često otkrivaju da nisu evidentirani ili da su podaci netačni.

U Jedinstveni birački spisak Republike Srbije upisano je oko 6,5 miliona birača, iako podaci pokazuju da je taj broj sporan, u spisku se nalazi gotovo 900.000 više imena nego što je registrovano punoletnih građana prema Popisu iz 2022. godine. Prema zvaničnim podacima, Srbija ima približno 5,6 miliona građana starijih od 18 godina, što znači da je broj upisanih birača značajno veći od realnog broja punoletnih stanovnika, otvarajući ozbiljne sumnje u regularnost izbornog procesa.

Procene pokazuju da je populacija Srbije prošla svoj vrhunac: sa maksimuma od 7.885.359 stanovnika 1987. godine, očekuje se da 2026. iznosi 6.641.964. Populacija se........

© Danas