Jugoslovenstvo je doživelo istorijski paradoks: pobedilo je fašizam, ali nije uspelo da nadživi povratak nacionalizma. Država nastala na ideji bratstva i jedinstva, izrasla iz zajedničke antifašističke borbe, raspala se u ratovima u kojima su ponovo oživeli duhovi za koje se verovalo da su 1945. godine zauvek pobeđeni.

Ali Jugoslavija nije nestala samo zbog svojih unutrašnjih protivrečnosti. Njen slom ne može se razumeti bez međunarodnog konteksta, promenjenih interesa velikih sila i kraja hladnoratovskog poretka koji joj je decenijama davao posebno mesto u svetu.

Unutrašnje slabosti bile su stvarne. Ekonomska kriza, ustavni sporovi, slabljenje saveznih institucija i sukobi republičkih rukovodstava postepeno su nagrizali zajedničku državu. Nacionalističke elite prepoznale su u toj krizi priliku da učvrste vlast raspirujući strah, istorijske podele i osećaj ugroženosti.

Za nas Jugoslavija i dalje postoji: Lični stav Đorđa Škorića

Za nas Jugoslavija i dalje postoji: Lični stav Đorđa Škorića

Umesto da se problemi rešavaju reformama i političkim dogovorom, građanima je ponuđena ideja da je budućnost moguća jedino iza nacionalnih granica.

Ipak, bilo bi pogrešno odgovornost za raspad zatvoriti unutar jugoslovenskih granica. Krajem osamdesetih godina menjao se svetski poredak. Hladni rat se završavao, Istočna Evropa prolazila je kroz dramatične promene, a Jugoslavija je gubila geopolitički značaj koji je imala kao nesvrstana država između dva bloka. Nestajali su međunarodni uslovi u kojima je njena posebna pozicija imala stratešku vrednost.

Velike sile nisu imale jedinstven stav prema jugoslovenskoj krizi, niti postoje dovoljni dokazi da se čitav raspad objasni jednim unapred osmišljenim planom. Ali njihove odluke nisu bile bez posledica.

Diplomatski pritisci, različiti pristupi budućnosti federacije i međunarodno priznanje Slovenije i Hrvatske u januaru 1992. bitno su uticali na političku stvarnost. Međunarodna zajednica nije bila samo posmatrač raspada: svojim odlukama oblikovala je njegove okolnosti i posledice, dok nije uspela da spreči širenje rata i masovnog stradanja.

Zato je važno razlikovati odgovornost domaćih političkih aktera od uticaja spoljnog okruženja.........

© Danas