Srbija je 2012. godine imala 35 samostalnih apotekarskih ustanova, od Subotice do Kosovske Mitrovice, od Zaječara do Loznice. Danas u Srbiji imamo samo osam državnih (javnih) apoteka koje samostalno obavljaju apotekarsku delatnost pod gradskom ili opštinskom upravom: Beograd, Kragujevac, Požarevac, Ćuprija, Smederevo, Loznica, Vranje i Kosovska Mitrovica

Citat iz Knjige o Jovu (1:21), gde se kaže: „Gospod dade, Gospod uze“, što mnogi tumače i prihvataju kao jevrejsku kletvu koja je, u međuvremenu, dobila isključivo materijalističko značenje „dabogda imao, pa nemao“, najbolje oslikava višegodišnju situaciju sa farmaceutskim kućama, apotekama, lekovima i farmaceutima u našoj zemlji. Istine radi, ova „kletva“ se poslednje tri decenije ukorenila i razgranala i u našem društvu, razarajući normalnost i uređenost u svim sferama života. Ipak, kao primer iznosim samo opštepoznato iskustvo sa farmaceutskom praksom u Srbiji.

Medikamentozna terapija (kauzalna, simptomatska, supstituciona, korektivna, suportivna) od presudnog je značaja u složenom procesu zalečenja ili izlečenja u humanoj medicini. Pošto je narodno (javno) zdravlje nacionalni resurs, a kako ono u velikoj meri direktno zavisi od efektivne, efikasne i bezbedne medikamentozne terapije, onda su i dostupnost i uzimanje savremenih lekova od nacionalnog značaja. Zbog toga svaka ozbiljna i razumna država, čitaj vlast, ne sme da u potpunosti komercijalizuje snabdevanje lekovima i da ga u potpunosti prepusti privatnicima, pre svega strancima i njihovim ekonomskim interesima. Kao što je poznato, interes pojedinca, pogotovo stranca, ne mora uvek da se poklopi sa interesom društvene zajednice, naročito u vanrednim situacijama. Valjda nas je pandemija kovida 19 u to uverila za sva vremena.

Prvo, neosporna je činjenica da ishodište problema sa lekovima treba tražiti i u prošlosti, kada su nestručni, površni i neodgovorni vlastodršci, verovatno skloni korupciji, rasprodali naše farmaceutsko blago – četiri jake farmaceutske kuće. „Galenika“ je nekada pokrivala 50 odsto srpskog farmaceutskog tržišta. Fabrika je imala i Institut za naučna istraživanja sa naučnicima svetskog glasa. Bila je čak u planu izgradnja fabrike moćnog antibiotika – cefalosporina treće generacije za intravensku primenu (ceftriaksona). U svoje vreme bio sam presrećan obilazeći „Jugoremediju“ iz Zrenjanina, koja je mogla da „živi“ i da se razvija samo od izvoza Baralgina, Lasiksa ili Tolicara u SSSR, odnosno Rusku Federaciju. Ta relativno mala, ali prosperitetna i funkcionalna farmaceutska kuća otišla je u stečaj 2012. godine. Danas se od 50.667 upisanih medicinskih proizvoda u Srbiji proizvodi samo 1.308 (2,6 odsto). Postali smo potpuno zavisni od stranih farmaceutskih kuća. Doduše, isto se desilo sa bankama, izvorištima pijaće vode, cementarama, naftnim poljima, rudnicima bakra i zlata… Sada polako prodajemo zemlju i šume. Onaj........

© Danas