Berlin je lobirao za mesto u Savetu bezbednosti, ali su ga pretekli Beč i Lisabon. Diplomate veruju da Nemačka plaća ceh dvostrukih aršina zbog odnosa prema izraelskim akcijama i nerazumevanja zemalja globalnog juga.

Neposredno pre glasanja u Generalnoj skupštini UN, Vlada u Berlinu bila je uverena da će Nemačka uspeti da dobije nestalno mesto u Savetu bezbednosti.

No usledilo je gorko otrežnjenje: Austrija i Portugal izbacili su treću najveću privredu sveta iz trke i ulaze u najviše telo UN.

To je pogodilo i nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je upravo formulisao novu nemačku ambiciju liderstva, na primer u ratu u Ukrajini, ali i kod reformi u Evropi. Odmah je počela potraga za razlozima i odgovornima.

Poraz je doživljen kao posebno gorak i zato što je Nemačka, prema informacijama iz vladinih krugova, prikupila obećanja znatno većeg broja država nego što je potrebno za dvotrećinsku većinu.

No glasanje u Generalnoj skupštini UN je tajno. Nemačka politika sada mora da živi s tim da joj je više desetina vlada dalo pogrešna obećanja.

Nemačka više nije član Saveta bezbednosti UN

Nemačka više nije član Saveta bezbednosti UN

Uoči glasanja u Njujorku, diplomate i političari gotovo su otvoreno upozoravali da će Berlin platiti cenu za politiku prema Izraelu i američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Spoljnopolitički portparol manjeg koalicionog partnera SPD-a Adis Ahmetović doduše nije otvoreno kritikovao, ali je podsetio na međunarodno pravo koje Nemačka želi dosledno da zastupa, kao i na sporne stavove, na primer one kancelara Merca o američkim intervencijama u Venecueli i Iranu.

„Međunarodno pravo temelj je međunarodnog poretka i mora jednako važiti za sve. Tamo gde se stvara utisak dvostrukih aršina, strada verodostojnost“, rekao je Ahmetović.

I u Njujorku se moglo čuti da je upravo to Nemačkoj oduzelo glasove. Merc je pokušao kombinacijom saradnje i kritike da spreči potpuni transatlantski raskol.

Uz to, Nemačka se našla u nezavidnoj situaciji od........

© Danas