Godinu dana od najvećeg protesta u srpskoj istoriji prošlo je u represiji i „mrcvarenju“ građana, kažu sagovornici DW. Za koga je radilo to vreme?

Prošlogodišnji veliki miting 15. marta ostaće upamćen po najvećem broju ljudi na ulici ikada – oko 325.000, prema proceni Arhiva javnih skupova – i navodnoj upotrebi zvučnog topa protiv građana. Dalje od toga, mišljenja se razilaze.

Vlast Aleksandra Vučića je tada po prvi put okupila veliki broj pripadnika „ljudi u crnom“ u šatorskom kampu u Pionirskom parku. Jer kako se kasnije tvrdilo, nije bilo potpunog jedinstva u zvaničnim policijskim redovima.

Mnogi protivnici režima smatraju da je to bila propuštena prilika da se uradi nešto više i da je vlast u tom trenutku bila najslabija. Niko nema pravi odgovor na pitanje šta bi bilo to nešto više.

Šta je ostalo od 15. marta godinu dana kasnije?

Šta je ostalo od 15. marta godinu dana kasnije?

Studenti u pobuni, kao organizatori, tvrdili su pak da su veći sukobi izbegnuti u poslednjem trenutku.

Prekretnica na više načina

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm smatra da je osnovni utisak godinu dana kasnije taj „da je sve prošlo ipak mirno, i da su studenti to od početka do kraja ostvarili“.

„Ima i onih koji su računali da se na ulici može uraditi nešto više i tako uzdrmati vlast, ali je tu reč o avanturizmu“, kaže Švarm za DW. „U Srbiji se na vlast može doći izborima. Jer, sve i da se fizički upalo u zgrade nekih institucije, pitanje je šta bi se tamo radilo bez nekog legitimiteta.“

Skup od 15. marta je pokazao veliku snagu, dodaje Švarm, te ustoličio studentski pokret kao najjaču političku snagu........

© Danas