Gospodine Vučiću,

Postoji trenutak kada svaka vlast pređe granicu. Kada izgubi dodir sa stvarnošću, sa narodom, sa osnovnim ljudskim osećajem. Kada više ne zna gde prestaje politika, a počinje ljudskost. Taj trenutak, gospodine Vučiću, desio se sada – ispred Skupštine Srbije.

Dok jedna majka, iscrpljena bolom i glađu, traži istinu o svom ubijenom sinu, dok moli da se puste nevino pritvoreni studenti i raspišu izbori – vaša stranka, vaši ljudi, prave vašar. Muzika, zastave, galama, slavlje. Pored žene koja gladuje.

To nije samo neukus. To je neljudskost. To je slika režima koji je izgubio svaku vezu sa realnošću i sa moralom.

Srbija je u toku jednog dana bila podeljena na dve slike:

Jedna – dostojanstvena, potresna, dirljiva. Ona iz Novog Sada – tiha, čista.

© Danas