BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

U onom sa ostavkom u NON-u (a sad vidim slučajno u dokumentaciji da sam i u oktobru 85. bio VD glavnog urednika!) ima neka tajna veza i sa temom kako sam od direktora firme Dan graf d.o.o, izdavača Danasa „postao“ zamenik njegovog glavnog urednika. O tome šira javnost nije ništa znala, sa će sazna.

Posle nekog vremena glavnourednikovanja Zorana Miljatovića u NON-u (nije proistekao iz Redakcije!) na čelo lista je došao Saša Vučinić, vredni saradnik iz grupe odličnih mladih novinara od milošte nazvanih „Grujine bebe“ (sad kad vidim npr. Đorđa Vukadinovića, nije nimalo bebast!)

E, taj Saša izrastao u nekog saradnika u Soroševoj fondaciji li, podružnici li, zove me jednom, negde 1998. iz Praga gde je radio. Bilo je oko 17 h popodne kad ja imam petnaestominutnu dremku da posle nastavim „velika dela“. Rasani me čudnom, duhovito-ironičnom informacijom koju gotovo doslovce pamtim: „o, Božo, čujem dobio si jednog MLADOG direktora“. Pomenuo je i ime i neki sastanak sa „stranim faktorom“ iz redova onih NVO koje su „na kašičicu“ pomogle pokretanje Danasa. (Zato sam na prvoj večeri sa tadašnjim norveškim ambasadorom pri pozdravu izjavio „ko me gurnu“!)

Nije Saša dovoljno znao, ali ubrzo sam saznao, najkraće – održao Dan graf Skupštinu osnivača, ne sećam se da li s punim kvorumom, ali bez prvog direktora i osnivača (mene). I doneli odluku da se........

© Danas