U januaru 2026. godine, Srbija se radovala novom uspehu srpskih vaterpolista – prvoj tituli prvaka Evrope posle decenije.

U maju 2026, reprezentativni vaterpolo u Srbiji prolazi jednu od najvećih kriza – ako ne i najveću u istoriji.

Bilo je i ranije trvenja, nesporazuma, ljutnji igrača, trenera, klubova, ali nikada do sada se nije desilo da izbor novog predsednika i rukovodstva Vaterpolo saveza Srbije (VSS) za samo par dana izazove najpre ostavku selektora, a potom i pobunu gotovo svih igrača nacionalnog tima.

Iako utakmice godinama i decenijama prati tek nekoliko desetina ljudi, osim ako nije reč o nekom finalu klupskih takmičenja ili reprezentativnih turnira, vaterpolo je i dalje jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji.

Srbija je u vaterpolu višestruki svetski, olimpijski i svetski šampion, iznedrila je plejadu velikana ovog sporta, priznatih u celom svetu, ali kao i mnogi drugi sportovi nije imun na talasanja van terena (čitaj: bazena).

Samo što je stupio na dužnost novog predsednika Saveza (bio je jedini kandidat), Slobodan Soro, bivši golman nacionalnog tima, uspeo je da izazove takav potres – koji možda nije ni želeo – u trofejnom sportu, da izlaz iz trenutne pat-pozicije nije na vidiku.

Njegova izjava da zlatna medalja na Evropskom prvenstvu, čiji je Beograd bio domaćin, nije bila plod sistemskog rada u vaterpolu, već „trenutne inspiracije“, izazvala je najpre ostavku selektora Uroša Stevanovića, a potom i saopštenje 11 igrača, ključnih nosilaca igre reprezentacije, koji su poručili da stupaju u svojevrsni štrajk.

„Ne igramo za reprezentaciju dok je Soro predsednik VSS“, poručili su igrači koji su u poslednjih nekoliko godina Srbiji doneli zlatnu olimpijsku medalju (neki i dve) i evropsku krunu.

Šta se zapravo krije iza svih ovih tektonskih poremećaja niko nije otkrio.

Neki vaterpolo stručnjaci smatraju da je sve ovo posledica dugogodišnjeg trvenja između klubova, pre svih Novog Beograda i kragujevačkog Radničkog, u kojem je Uroš Stevanović godinama trener.

Najkonkretniji do sada je bio legendarni reprezentativac Danilo Ikodinović.

„Slobodan Soro je nebitan u celoj ovoj priči, on je samo eksponent“, rekao je Ikodinović gostujući na Televiziji Nova.

Čiji, upitala je voditeljka, uz dodatak: „Aleksandra Šapića?“.

„Znate kako, sa hrabrim ljudima je lako, sa kukavicama je teško. Vi od hrabrog čoveka uvek možete da znate šta da očekujete i onda su tu otvorene karte.

„Sa kukavicama je jako teško izaći na kraj, ne samo to, ne znate šta možete da očekujete. Ne želim nikoga da pominjem.

„Soro je eksponent čoveka za kojeg ne znam na šta je spreman“, odgovorio je Ikodinović.

Denis Šefik kaže da je Soro pogrešio što je „potkačio igrače, jer oni ne smeju da se diraju“.

„Logično da se brane, ne možete da uzmete svetsko, evropsko, Olimpijske igre, ako niste najbolji“, kaže Šefik za N1.

Priznao je da je možda malo preterao kada je, dajući podršku igračima u ranijoj izjavi, izgovorio: „Od najtrofejnijih saveza na svetu do organizovanog kriminala za nedelju dana“.

Ali je za mnoge u srpskom vaterpolu, Šefik rekao da su kukavice jer se „tresu kad čuju Šapićevo ime, za šta su sami krivi“.

„Ja sam član Vaterpolo kluba Šabac, igrali smo polufinale prvenstva sa Novim Beogradom, a sudije su demonstrirale silu takvu da jedna ekipa ne može da prođe u finale.

„Veće sudijske nepravde nije bilo u istoriji vaterpola“, rekao je Šefik o dramatičnom polufinalnom duelu........

© Danas